Како настаје Википедија?

С. БАБОВИЋ

28. 06. 2018. у 11:28

Како настаје Википедија?

Фото: С. Бабовић

Народни универзитет у Трстенику оганизовао тродневну обуку за 30 ученика. Уз домаћине и полазници из Краљева, Крушевца, Врњачке Бање и Рековца

ГОТОВО да нема корисника интернета који бар повремено не "завири" на Википедију, чији садржаји чине невероватних 99 одсто свих претрага на глобалној електронској мрежи. Притом су ретки они који тачно знају откуд ту, на једном месту, "искрсавају" текстови о некој славној глумици, Првом светском рату или каквом спортском догађају, на пример.

Прилику да сазнају како заправо функционише "слободна енциклопедија" 30 средњошколаца из Краљева, Крушевца, Врњачке Бање и Рековца је добило пријављивањем за обуку коју је Народни универзитет у Трстенику организовао и за заинтересоване из свог места. Свима је заједничко то што су спремни да - кроз највећи волонтерски пројекат на свету - промовишу своје средине на интернету. Активисти непрофитног удружења које промовише сакупљање и умножавање слободног садржаја на глобалној мрежи под називом "Викимедија" - уз објашњење да не постоје аутори текстова јер сав објављени садржај мора да представља "већ признато знање", те да су сви који пишу уједно и уредници, а раде волонтерски - процењују да је у Србији сваког месеца на овај начин активно готово хиљаду људи!

- Од 288 Википедија на различитим језицима, она на српском језику је 18. по величини, са 670.000 чланака, а на енглеском их има око шест милиона - каже менаџер задужен за комуникације у Викимедији Србије Ивана Гусларевић, поносна на то што је наш огранак, као пети у свету, основан још 2005. - Тачност садржаја неког текста гарантују референце, односно бројност и квалитет извора наведених на крају чланка. Наравно, постоје администратори задужени за неутралност и објективност информација, али свако може да исправи евентуалну грешку.

Прочитајте још - Википедија на српском језику слави 15. рођендан

Ученица Угоститељско-туристичке школе у Врњачкој Бањи Сара Пајић (17) признаје да Википедију често користи за писање семинарских радова, баш како што и њена вршњакиња, ученица Медицинске школе из Краљева Сара Тилић редовно баш ту проналази објашњење за разноврсне стручне појмове.

Јелена Вукчевић и Ивана Гусларевић, Фото: С. Бабовић

- Википедија је многима први извор информисања, па се надам да ће ова обука помоћи да бројни писани извори о Краљеву постану доступнији - каже професор историје из града на Ибру Милан Вучетић.

Географ из Лесковца Стефан Митић је један је од најактивнијих уредника Википедије и наводи да је почео објављивањем прилога о Јабланичком округу, а онда - с обзиром на то да је одувек волео писану реч - наставио да се бави и другим областима које га занимају.

ИЗУЗЕТАН ОДЗИВ

- ИЗНЕНАДИЛО нас је велико интересовање за тродневну обуку, тим пре што је школска година завршена, па смо предавања организвали у рачунарским кабинетима гимназије "Вук Караџић", те полазницима уприличили посету музејима и манастирима - каже координатор пројекта и историчар Јелена Вукчевић.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

Goran

28.06.2018. 12:12

Veliki broj tekstova tamo dolazi iz plaćenih izvora tako da čitaoc može lako biti doveden u zabludu ukoliko nema ni minimum znanja o onome šta čita...

Ивана

28.06.2018. 15:52

@Goran - Зато постоје референце на крају сваког чланка...

T

28.06.2018. 15:59

@Goran - To sto ste vi kao i vecina ubedjeni da se to napise i pusti u vetar to je stvar ZABLUDE. Uvek se radi na proveri i vodi se racuna o objektivnosti. Ne znam sta to neko moze platiti, istoriju, politiku? Mislim da je to suvisno, jer vec dobro znamo sve price i lazi... Umesto sto sirite ovakve stvari, bolje procitajte neki tekst sa Vikipedije i izmenite te "PLACENE IZVORE". Pozdrav

Kad je to tako

29.06.2018. 07:09

@Goran - zašto se razlikuju srpska i rvacka verzija istog događaja, na istoj toj Vikipediji? Naravno da je to šarena laža, bez ikakve verodostojnosti...

T

03.07.2018. 23:15

@Goran - Sada poredite babe i zabe, jel Vikipedija samo istorija? Takve teme su "osetljive" i ne moze svako da ih uredjuje, tacnije u vecini slucajeva su zakljucane za urednike. To sto se forsira na Vikipediji na srpskom jeziku objektivnost, ne znaci da je tako i u nekoj drugoj drzavi. Na kraju krajeva, ovde niko nikada nije pominjao da se Vikipedija treba koristiti kao jedini relevantni izvor, vec brza pretraga, par cinjenica i najbitniji deo- reference, gde se mogu naci naucna dela, knjige i slicno.

T

03.07.2018. 23:19

@Goran - Reference su najbitnije, jer nekome mogu dati potreban izvor za dalja istrazivanja. Takodje, cesto se citiraju naucni radovi nasih i stranih naucnika, profesora i to daje neku posebnu i novu dimenziju, koja se ne moze naci u drugim enciklopedijama. Najvise volim svoj narod koji se petlja u sve i daje sebi za pravo da komentarise nesto u cemu ne da nije strucan, nego je banalan da nije vredno ni komentarisati. Nazalost slepom i gluvom narodu je sve za dzabe, osim "leba i igara".