КАДА је пре 70 година Миодраг Јевтић, познатији као Дракче опанчар, почео да се бави овим занатом, није ни слутио да ће сви његови наследници, укључујући и најмлађег, праунука Стефана, да наставе породичну традицију. Родитељи су га као дванаестогодишњака дали на занат, а када га је завршио, из родног Буровца преселио се у Свилајнац и отворио радњу.

- Занатлије су тада биле на цени. Узео сам најлепшу девојку. И данас занат злата вреди. Моји унуци су се школовали, али су дошли на занат код мене. Схватили су да овде може више да се заради - прича Дракче.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Izložba stare srpske obuće: Opanci, po tome se znaju Srbijanci

И са својих 86 година зна да помогне у опанчарској радњи када се нагомилају поруџбине.

- Пре девет година сам направио опанак за "Гиниса" - дуг 6,6 и широк 1,5 метар, а обим чарапе 7,5 метара. Према конфекцијским параметрима, опанак је број 909, требало би да га обује човек висок 39 метара. Пошто таквог нема, у њему наша породица пије кафицу и чита новине - прича овај вредни дека.

КРОЗ његову радионицу прошли су бројни политичари, нарочито током предизборних кампања, па чак и делегација руске амбасаде. Он им је правио опанке са страначким амблемима...

Од пре 18 година његов унук Микица са супругом Тијаном Димитријевић производи опанке и сувенире, док су унук Добрица и његова супруга Драгица Димитријевић отворили радњу у којој производе народне ношње.

- Правимо класичан српски опанак од говеђе, свињске и козје коже. Ђон се прави од говеђе коже, шије се свињском, од које је и каишић, а премет и преплет су од козје коже. Најкомпликованији је опанак сарајевско поље. Посао није толико тежак, али је напорно седење. За пар опанака у просеку нам је потребно око два и по сата - каже Тијана и додаје да израђују 15 врста опанака.

У РАДИОНИЦИ за израду народних ношњи затекли смо Драгицу и њеног сина Стефана, Дракчетовог праунука. Док су нам поносно показивали ношње из целе бивше Југославије, рекли су нам да је израда сваке компликована на свој начин и да им је за мушку и женску народну ношњу у просеку потребно четири-пет дана.


- Непланирано сам наставио породичну традицију. По наговору родитеља завршио сам школу за модног кројача и пре две године почео да радим у нашој радионици. Највише ми се допада што је свака ношња другачија и што уједно упознајем и традицију краја из кога потиче - рекао нам је Стефан.

НАЈВЕЋИ ОПАНАК И ЏИНОВСКА ЦИПЕЛА

МАЈСТОР Дракче је 1998. године направио највећи "обувен" опанак на свету. Дуг је 2,65 метара, висок 1,05 метар, а тежак 70 килограма. Обим чарапе је три метра. Супруга Јованка је за њу утрошила два килограма плетива. Само у једном реду има 900 петљи.

А направио је и највећу ручно плетену ципелу на свету - број 300. Дуга је два метра, а за њену израду је утрошио 20 квадрата козје и говеђе коже.