ПРЕДУЗЕТНИЦА Душица Тричковић из Ниша, после деценије успешног бављења производњом пецива, приморана је да затвори своје радње "Кики коре", чиме доводи у питање егзистенцију своје породице и још 20 породица радника колико тренутно упошљава. Већ две године покушава да добије папире за изградњу објекта на парцели коју су она и супруг наследили. Сређивање папира коштало је пуно живаца и 10.000 евра, а и даље је у ћорсокаку због неразумевања локалне администрације.

Популарне кифлице, ванилице и штапиће тренутно производи у изнајмљеном простору, из кога мора да се исели до краја јула, до када јој је власник објекта дао отказни рок. Покушава да нађе адекватан простор у који би преселила производњу, али није сигурна да ће у томе успети.

- Имамо тржиште, умемо и хоћемо да радимо, али нам не дају. Име своје фирме градим већ 10 година, а наши производи су тражени. Не стижемо да испоручимо све наруџбине, јер смо се квалитетом изборили за купце. Зато смо пре две године кренули у "авантуру" изградње погона на Врежинском путу. Наследили смо 2,7 ари и од општине Пантелеј докупили још 33 квадрата за две хиљаде евра, да бисмо имали излаз на јавну површину - присећа се Душица како је почела њена агонија.

Прво је морала да се избори да промени Генерални урбанистички план, јер су у том делу града биле предвиђене само трговинске и услужне делатности, не и производне. Затим је геометар покренуо парцелизацију, и то је већ постао проблем. Наиме, потребно је да има најмање осам ари плаца да би могла да добије дозволу за градњу. Траже од ње да промени урбанистичке услове, што захтева још пуно времена и пара.

ТИТУЛА ДУШИЦА је ове године понела титулу "Жена змај", коју додељује Удружење жена предузетница. Успела је да од донедавног премијера Александра Вучића добије помоћ код Фонда за развој око обезбеђивања средства гаранције, а од Министарства привреде је добила субвенцију за набавку пакерице. - Немам никакве политичке везе нити сам "моћна", већ једноставно људи препознају да сам борац и да се трудим да ни од чега направим нешто - каже Душица.

- Више не верујем градским урбанистима. Изгубила сам превише времена и живаца. Требало би сада да платим још неких хиљаду евра, али ми и даље нико не гарантује да ћу добити дозволу. Не могу да верујем колика је моћ бирократије, јер се и сам градоначелник Дарко Булатовић заузео да ми помогне. Наложио је својим сарадницима из Секретаријата за планирање да нађу модел како да ми се омогући градња, али се они даље крију иза разних комисија, прописа, решења, све само да ми загорчају живот - очајна је Душица.


ПАРЦЕЛИЗАЦИЈА

СЕКРЕТАРИЈАТ за планирање и изградњу могао би лако да реши овај проблем тако што би се уместо на Правилник о парцелизацији позвао на "намену парцеле". Потражили смо одговор од Игора Игића, секретара поменуте управе, али он није одговорио на наша питања послата на службени мејл.

- Немам начина да докупим земљу јер комшије не планирају да продају. Овим су нам умртвили плац, јер га под овим условима нико неће купити. Зашто нам нико није рекао на почетку да нећемо моћи да добијемо папире, а не да нас замајавају две године - пита се Душица.