АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ: Прстење на Шуваковом салашу

Зоран РАЈИЋ

четвртак, 01. 12. 2016. у 12:41

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ: Прстење на Шуваковом салашу

Од археолошког налазишта излетиште

У најновијим археолошким ископавањима на локалитету у Врбасу пронађено шест вредних предмета. Накит из средњег века открива тајну о настанку вароши и њеним првим становницима

ПЕТ прстенова и украс за главу (почелица) из средњег века резултати су најновијег археолошког истраживања на Шуваковом салашу у Врбасу, локалитету који крије тајну о настанку овог града и његовим првим становницима. Два прстена и почелица потичу из 14. и 15. века, а остала три прстена из 12. века. Пронађени накит употпунио је колекцију вредних предмета, ископаних на Шуваковом салашу у последње три године.

- Истражили смо ове јесени осам гробова, у којима смо пронашли два прстена са главом и умецима од звездица и полумесеца, као и почелицу са украсом од спиралне сребрне траке. Три старија, тракаста прстена (у облику карике) откривена су у слоју земље ван гробова. Предмети ће бити упућени у Централни институт за конзервацију у Београду, где је на обради сребрни појас, нађен у једном од 34 гроба истражена прошле године на Шуваковом салашу - наводи Весна Гргуровић, археолог у Музејској збирци Културног центра Врбаса.

Према њеним речима, појас је из 14. или 15. века и припадао је млађој особи вишег сталежа, као и почелица нађена ове године, а слични истодобни предмети су откривени и на локалитету код Фекетића, у истраживању које је 2010. обавио музеј из Суботице, што упућује на закључак да је реч о истом становништву.

Истраживањем гробова археолози стичу увид у погребне обичаје популације која је живела на том простору. Најновије испитивање потврдило је да су гробови били испретурани, што значи да је старије гробље било уништавано како би се сахранили новопреминули, јер је некропола била у утврђеном простору, често и под опсадом, па није било места за њено ширење.

Први писани помен средњовековног Врбаса датира из 1387. Откривено је да је насеље било подигнуто на обали Црне баре, реке која је извирала између Куле и Врбаса и уливала се у Тису.

- Војна карта из 1767. године поткрепљује претпоставку археолога Небојше Станојева да се Црна бара простирала до самог утврђења насеља и била одступница којом су они побегли под најездом Турака, крајем 15. или почетком 16. века, кад је насеље уништено. Део становништва је на левој обали реке формирао ново насеље под називом Селиште, а остали су се настанили на месту данашњег Старог Врбаса - предочава Весна Гргуровић.

На салашу трагови средњовековног насеља

Осамдесетих година истражена је црква у средњовековном Врбасу, за коју је утврђено да је саграђена крајем 12. века и да припада православној религији. Претпостављало се да је уз њу била још једна, старија црква, али су овогодишња ископавања навела на закључак да је реч о темељима капије древног насеља.

АТРАКЦИЈА

АРХЕОЛОЗИ истичу да је локална заједница препознала значај налазишта Шуваков салаш, које жели да претвори у излетиште и туристичку атракцију. Музејска збирка Врбаса је за уређење тог простора припремила тродимензионални модел основе цркве и околног природног амбијента.