ПОСЛЕ потонућа ИПК "Серво Михаљ", бившег зрењанинског гиганта и истинског бренда града, с почасног места у пословној згради изгубила се чак и плакета АВНОЈ-а, највеће признање у некадашњој Југославији, које је прехрамбеном комбинату додељено 1980. године за пословање и развитак СФРЈ. Тужна је, заправо, судбина докумената о раду и трајању "Серво Михаља", који је Зрењанину и региону, без сумње, подарио најсветлије године процвата и просперитета и који је са привредне сцене нестао 1990.

Необјашњив немар према историјској грађи и индустријском наслеђу, на муке је ставио и ауторе амбициозно замишљеног пројекта писања новије историје привреде Зрењанина. Успели су да публикују књигу "Серво Михаљ 1953-1990", уз признање да су обавили површан посао баш због недостатка оригиналне документације.

- Морали смо да се ослонимо на личну документацију углавном бивших руководилаца, на сећања и разговоре - износи Душан Дуда Радаковић (84), координатор пројекта новије историје привреде Зрењанина.

Овај послератни председник општине Зрењанин и директор неколико предузећа из састава "Серво Михаљ" подсећа на значај комбината који се простирао на територији чак 56 насељених места у средњем Банату. Запошљавао је скоро 25.000 радника. Са око 240.000 хектара ораница, годишње се производило 200.000 тона пшенице, 500.000 кукуруза, 100.000 тона сунцокрета... Годишња продукција у сточарству достизала је 200.000 свиња, 70.000 јунади, 500.000 комада патака и гусака, 10 милиона бројлера, 25 милиона литара млека... То је више хране него што су икада заједно производиле Македонија, БиХ и Црна Гора!

Телекс у ИПК "Серво Михаљ"

- Комбинату су главе дошле банке, а докрајчили га сепаратизам и процеси који су урушили и Југославију - објашњава Радаковић, док савремени економски аналитичари томе додају и неспособност менаџмента да спроведе приватизацију.

Од некадашњег комбината остале су само две фабрике - уљара "Дијамант" и "Млекопродукт", а од документације готово ништа! Истраживање "Новости" потврђује да су драгоцена архивска грађа, имовина и инвентар комбината нетрагом нестали! Право крчмљење обавио је "Серво Михаљ комерц", који је вешто, у својству правног наследника, спроводио стечај.

Продата признања и повеље комбината

Покретна имовина "Серво Михаља" отишла је на лицитацијама које су организовали судски извршитељи. На оној одржаној 23. априла 2005, ваљда је распродато све што је било преостало од имовине "Серво Михаља" - почев од уметничких слика, преко намештаја и возила, па до сајамских награда и признања.

Продата признања и повеље комбината

- Било ме је стид како су алави суграђани превртали прашњаве регистраторе, разбацивали ствари, завиривали испод столица, меркали ограду од кованог гвожђа у управној згради... Чудио сам се како нечија пропаст за друге може да буде успех и срећа - каже, за "Новости", један Зрењанинац, актер овог догађаја, који је ексклузивно за наш лист уступио фотографије са лицитације 2005.

"Серво Михаљ" се ипак претворио у легенду, уз жал што скоро ништа није остало иза њега, осим сећања...

Деонице уместо у музеју на отпаду

САЧУВАНО ОСАМ МЕТАРА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

ПРАВИ херој је Гордана Стојановић, некадашња директорка Центра за образовање "Серво Михаља". Читаву деценију борила се за имовину установе која је за потребе комбината оспособљавала кадрове. Сачувала је сву документацију и осам метара писаног материјала предала градском Народном музеју и Историјском архиву. У стечајном поступку, изгубила је судски спор око зграде Центра, али је издејствовала то да борбу за некртенину сада настави држава. - Из моралних разлога и због мирне савести спречила сам узурпацију - каже бивша директорка.