У ТОКУ 1917. године са југа Србије интернирано је 8.000 девојчица од 12 до 14 година, које су Бугари продали Турцима за њихове хареме. Била је то свакодневна борба за голу егзистенцију у непрекидном страху од одмазде и силовања бугарских освајача. На овај начин враћамо цивилизацијски дуг и према славним прецима са овог простора који су обележили историју српског народа у првој половини 20. века - каже Мира Ниношевић, један од аутора свеобухватне изложбе о страдању Срба на југу Србије у Првом светском рату.

Изложба Народног музеја у Лесковцу први пут на свеобухватан начин говори и о тешком положају цивилног становништва за време бугарске окупације ових крајева. Сав терет терора и злочина поднела је нејач која се борила за голу егзистенцију. Размере зулума биле су такве да су довеле до подизања "трећег српског", односно Топличког устанка који је угушен у крви, а југ Србије је ослобођен тек после пробоја Солунског фронта.

- Читајући документа о зверствима окупатора и гледајући фотографије, човеку позли. Стрељања је било најмање. Обрачунавали су се ножевима и бајонетима. Палили су и кували живе људе, утркивали се ко ће починити монструознији злочин - каже Верољуб Трајковић, музејски саветник који је са Миром Ниношевић аутор овог пројекта.

Изложба говори и о борбеном путу српске војске преко Албаније, Крфа, Солуна и Солунског фронта, као и о избеглицама које су наставиле живот у Северној Африци и западним земљама где су се млади људи школовали и касније новом културом и знањима покренули економију југа Србије.

Међу експонатима је мноштво другог наоружања, указа, медаља за храброст, личних предмета и писама које су наши војници слали у отаџбину у покушају да сазнају судбину својих породица. Ауторима ове занимљиве изложбе је много значила сарадња са музејима градова југа Србије и архивом Војске Србије. Уз подршку Министарства културе одржан је научни скуп, а маја наредне године биће објављена и монографија.

Део изложене војничке опреме

ТРЕЋИНА У РАТ

- Трећина мушког становништва је отишла у рат. Мајке и жене су их испраћале са амајлијом коју су чували у специфичним кутијицама. У њима је био комад славске свеће, "пребег зрно" пшенице, које је испало са воденичног камена приликом млевења и бели лук или нокат орла. Изложена је и чувена српска бомба М12 "васићка". Њен конструктор је генерал Милош Васић. Имала је облик бочице парфема и за то време изузетно дејство - прича Мира Ниношевић.

МУШКА МАРИЈА

У ОКУПАЦИОНУ зону није смела да допре ниједна информација. Сва писма која су са Крфа и из Солуна стизала посредством Црвеног крста у Женеви, Бугари су јавно спаљивали. Због тога су коришћени тајни канали, а за Лесковчане је то чинила Марија Рајковић, познатија као "мушка Марија" јер се храбро држала током окупације. Рат је преживела и о томе је сведочила.

- Лагала сам како сам умејала. Неки пут сам крила писма у пасуљ, неки пут у брашно, а неки пут у уму. Праћала сам на снау уму чак у Крушевац за умивање. Једном сам ишла у Крушевац на три дана. И отуд грдну пошту донела - причала је Марија.