ОНО што су сценаристи "Ало-ало", једне од најпопуларнијих и најгледанијих телевизијских серија, морали да измишљају забављајући гледаоце перипетијама легендарног Ренеа Артоа са представницима немачких окупационих снага, заиста се дешавало у Зрењанину! Банатски Рене је легендарни угоститељ из града на Бегеју Милан Рошуљ Шанта.

Овдашњи професор историје Филип Крчмар, истражујући прошлост зрењанинских кафана, открио је многе занимљиве детаље везане за најстарију - чувени "Бирц код Шанте". Кафана је почела са радом између два светска рата, а њен власник и епоним био је Милан Рошуљ Шанта, о чијем животу се мало зна, али је и то више него довољно за урбану легенду.

- Шанта је био један од имућнијих угоститеља у граду, будући да је водио неколико кафана у Петровграду и Великом Бечкереку, како се Зрењанин, мењајући назив, тада звао. Међутим, ниједна се није водила на његово име. Остаје непознато због чега, као и да ли су номинални власници Агапије и Кристина Рошуљ били у сродству са Миланом - истиче Крчмар.

Деда Шанта је остао упамћен као ватрени присталица и члан Радикалне странке Николе Пашића између два рата, открио је млади зрењанински историчар. Надимак је добио по томе што је "заносио" приликом ходања и помагао се штапом. И данас се, у склопу кафанског инвентара, чува једна палица за коју се сумња да је његова, а наводно је са једном и сахрањен. Према сећањима Шантиних потомака, у кафани су одржавани састанци локалних радикала (када је брижљиво закључавана и затварана за јавност). У дворишту породичне куће, која се налазила одмах поред кафане, сваке године се пекла ракија.

ПОЛИТИЧАРИ ЗАНИМЛјИВО је да је "Шанта" у последње време постала омиљено место за окупљање зрењанинских политичара и виђенијих људи. Овде редовно свраћају Ненад Чанак, Бојан Костреш, министар Горан Кнежевић, а лане је гост био и Борис Тадић.

- Са супругом Драгињом (баба Драгом) Шанта је имао двоје деце - сина Слободана и кћи Виду. Три су генерације његове породице, а најзанимљивије приче везане су за Други светски рат и период немачке окупације. Кафана је радила све време рата, што ће се касније умало показати погубним за њеног власника - износи Крчмар.

Немачки војници су, наиме, били редовни посетиоци и проводили доста времена у локалу, не знајући притом да је Шанта у исто време на тавану куће скривао једног припадника народноослободилачког покрета! По завршетку рата, нове власти су упале у кафану и оптужиле Шанту да је ратни профитер. Са таблом око врата која је то саопштавала, морао је да прође кроз центар и јави се у градску кућу.

- Ко зна шта би га све снашло, да га није "извадио" дотични припадник покрета. На време је објаснио надлежнима да га је Шанта држао на тавану и спасао од даљих понижења и одузимања кафане - открива Крчмар.

Милан Рошуљ Шанта преминуо је у Зрењанину 1965. и сахрањен у породичној гробници на локалном Томашевачком гробљу. Нјегови потомци по женској линији данас живе у САД, утврдио је Крчмар, а након Шантине смрти кафана је продата и прешла у државно власништво. У 21. век "Шанта" је ушла као победник у борби са приватизацијом. Током протекле деценије променила је неколико власника, накратко се звала "Романса", али се то није усталило. И, данас сви одлазе - у "Шанту".