ДРВОРЕДИ уз путеве, по којима је Војводина некада била позната, сада се могу видети само на ретким деоницама. Лјудски немар, али и године, учинили су своје, па су ове драгоцене зелене површине махом пропале. Ствари би се, како поручују из покрајинског Секретаријата за пољопривреду, могле променити. Садња пољозаштитних појасева, који, како кажу стручњаци, нису само украс, већ имају и велику улогу у заштити здравља људи, требало би да почне до краја године.

За ове намене, до сада је, како прецизира Даниел Петровић, покрајински секретар за пољопривреду, из буджета Војводине, кроз конкурсе, издвојено око 50 милиона динара. Новац су добиле све општине у Војводини, како би припремиле техничку документацију за подизање пољозаштитних појасева на својој територији. На тај начин, проценат пошумљености у покрајини, који је међу најнижима у Европи и износи само 6,3 одсто, требало би да се повећа за од три до четири одсто.
- План нам је да у септембру распишемо конкурс за подизање пољозаштитних појасева - најављује Петровић. - За ове намене издвојићемо 50 милиона динара, а општине, које буду конкурисале, дужне су да обезбеде исто онолико новца колико добију из покрајинског буджета.
Од 464 насеља у Војводини, пољозаштитне појасеве тренутно имају само ретка. Укупна површина шума и шумског земљишта у покрајини је 175.136,05 хектара. Јавно предузеће „Војводинашуме“ газдује са 130.589,26 хектара. Приватне шуме се простиру на 5.567,09 хектара. Водопривредне организације имају 7.575 хектара шума, пољопривредна добра 5.989, а месне заједнице 722 хектара. Војна установа „Карађорђево“ има 2.243 хектара шуме, а Национални парк „Фрушка гора“ 22.450 хектара.
- Подизање пољозаштитних појасева добар је начин да се повећа пошумљеност, али, пре свега треба решити имовински статус тих површина - каже Ђорђе Шимуновић, помоћник директора „Војводинашума“. - Ми смо спремни да помогнемо, не само у изради планске документације, већ и у садницама, како би се тај посао што лакше урадио. Само питање газдовања овим површинама, међутим, треба да реше локалне самоуправе.
Дрвореди поред путева, објашњава Шимуновић, изузетно су значајни, јер смањују брзину ветра, а самим тим и исушивање пољопривредног земљишта. Значај шуме, као извора кисеоника, односно потрошача угљен диоксида, такође не сме да се занемари.

КРИТИЧНЕ ОПШТИНЕ
РАСПОРЕД шума, кажу стручњаци, изразито је неповољан, пошто већих шумских површина има у само шест зона. То су Фрушка гора, Посавље, Делиблатска пешчара, Вршачка планина, Суботичка пешчара и ужи појас уз Дунав и Тису. Ту је концентрисано више од 90 одсто свих шума Војводине. Преосталих 10 одсто је „разбацано“ на простору површине од око 2.000.000 хектара.
Најкритичнија ситуација је у општинама Бачка Топола, Кула, Мали Иђош, Бачки Петровац, Врбас, Србобран, Темерин, Инђија, Стара Пазова, Кикинда, Житиште и Пландиште, јер је њихов степен пошумљености мањи од један одсто.