ВАТЕРПОЛИСТИ одлазе на тренинг, кошаркаши се враћају пуних стомака са вечере. Стрелци нишане миран крај за последње припреме пред наступ. Одбојкашице шетају поред базена, чланови стручног штаба појединих тимова брчкају ноге у њему. Новак се шета променадом у селу, док за њим иде војска спортиста који јуре фотографију са најбољим тенисером планете.

- Не може човек да дише – примећује Никола Јокић. - Највећа је фаца овде. Не само у нашој згради, него у целом селу. Размишљали смо да му изигравамо телохранитеље, али сналази се он добро.

Из мензе се шири мирис свих кухуња света, па и веган Ђоковић може добро да се наједе у кантини.

-Пиринач, риба, пилетина, паста... Има шта год ти падне на памет. Али нема ниједан српски специјалитет. Мораћемо да преживимо без сарме и ћевапа. Мада можда је и боље што нема роштиља – каже Јокић док инсистира да се слика поред тробојки које красе наш солитер.

- Погледајте како је ово украшено! Имамо најбоље уређену зграду у селу.

У становима има минимално намештаја, нема чак ни телевизор.

-Шта ће нам ТВ поред Радуље – сматра Никола да је Радуљица покретна забава. - Мало се релаксирамо на базену, мада би боље било да се брчнемо на Копакабани. Али то можемо да сањамо.

Ватерполисти се највише брчкају у хлору. Њима није до базена испред зграде.

НЕДОВИЋ: СЕЛФИ САМО СА НОЛЕТОМКОШАРКАШИ се још навикавају на потпуно другачије услове у односу на остала такмичења.
- Навикли смо да све радимо тимски, да се чекамо после ручка, идемо свуда заједно. Овде је мало другачије, смештај је чудан, јер смо навикли на хотеле. Тешко је пронаћи мир поподне, јер музика грува са централне плаже. Ја нисам неки тип који јури спортисте за слику. Само сам Нолета питао за фотографију.

- Ови момци немају појма да играју сони и ФИФА – одмахује руком Јокић.

Живко Гоцић негодује.

- Истина је само да је био наш гост на сонију. Али лаже, извукао је дебљи крај.

Капитен златних делфина је одшкринуо врата соба у становима.

- Слушамо музику, играмо карте, Сале Каракашевић је редован гост код нас. Мада се сви генерално посећујемо и дружимо. Ми смо међу најискуснијима у олимпијском селу, имамо вероватно најмање дебитаната на Играма. Чини ми се да је атмосфера најбоља до сада. Можда је то због силних успеха које смо сви имали претходних година или се једноставно склопила супер екипа.

Базен је централно место окупљања, али нема ту ноћних лумповања. Има једино позива на двобој.

- Ноле ми је рекао да је спреман за окршај у овом базену кад год будем хтео. Можда одмеримо снаге ускоро, видећемо да ли може да ме победи – кроз осмех поручује Веља Стјепановић.

Сјајни пливач нема проблем ни да изађе Ђоковићу на црту.

- Можемо и тениски меч да одиграмо. Тренирао сам као клинац, имам добар форхенд!

МОТИВАЦИОНЕ ПОРУКЕ

ЗГРАДА нашег тима украшена је српским грбовима и мотивационим порукама. Доминирају речи Војводе Живојина Мишића:

Ко сме, тај може. Ко не зна са страх, тај иде напред”. Истиче се и једна мисао Аристотела:

Ми смо оно што чинимо изнова и изнова. Изузетност, дакле, није чин него навика”.