ОЛИМПИЈСКЕ игре су из године у годину расле и развијале се да би постале ово што су данас. Спектакуларно је било учествовати и у Атини 1896, али када се погледају бројке, такмичење тада и сада представљају две крајности. Прво издање окупило је свега 14 нација и 241 такмичара, који су наступали у девет спортова, док су на последњим Играма пре четири године у Лондону учешће узеле 204 делегације, са преко 10.000 спортиста.

Занимљиво је како се кретао број жена од почетка одржавања овог спортског догађаја. На првим ОИ није било места за лепши пол. Оснивач Међународног олимпијског комитета Пјер де Кубертен је сматрао да би женска такмичења била незанимљива и нерегуларна, па им је зато забранио учешће. Међутим, једна оптимистична атлетичарка Стамата Ревити је истрчала маратон, само дан после мушке трке, уз сведоке који су забележили њен крајњи резултат. Желела је да то остане уписано у документима Грчког олимпијског комитета, али није добила позитиван одговор.

На другим ОИ међу такмичарима су биле и 22 жене, док је већ на следећим та бројка спала на шест. Тек 1924. у Паризу било их је преко сто (135), а 1972. у Минхену преко хиљаду (1059). На последња четири такмичења број мушкараца и жена се приближио, да би у Лондону однос био 5.992 - 4.776 у корист јачег пола, што је најмања разлика икада.

До сада су Олимпијске игре одржане 27 пута, од тога је 16 пута Европа угостила најбоље спортисте, шест пута је домаћин била Северна Америка, три пута Азија, два Океанија. Игре у Рио де Жанеиру ће бити прве у историји које су на тлу Јужне Америке. Тако да ће Африка остати једини континент који никада није организовао највећу и најважнију спортску смотру на свету.

Број нација се углавном повећавао како су године пролазиле, али се у једном тренутку догодио пад. Са 121 државом учесницом у Минхену 1972, спала је бројка на 92 у Монтреалу (1976), односно 80 у Москви на наредним Играма. То је била последица бојкота великог броја земаља због Хладног рата који је био у току.

ЛОНДОН ТРИ ПУТА ДОМАЋИН

КАД су градови у питању Лондон је једини град коме је организација поверена чак три пута. Атина је поред првих ОИ, била домаћин и још једном 2004. године. На листи се са два такмичења налазе још и Лос Анђелес и Париз.

1896. Атина 14 241 241/0 9

1900. Париз 24 997 975/22 19
1904. Сент Луис 12 651 645/6 16
1908. Лондон 22 2008 1971/37 22
1912. Стокхолм 28 2407 2359/48 14
1916. НИСУ ОДРЖАНЕ
1920. Антверпен 29 2626 2561/65 22
1924. Париз 44 3089 2954/135 17
1928. Амстердам 46 2883 2606/277 14
1932. Лос Анђелес 37 1332 1206/126 14
1936. Берлин 49 3963 3632/331 19
1940. НИСУ ОДРЖАНЕ
1944. НИСУ ОДРЖАНЕ
1948. Лондон 59 4104 3714/390 17
1952. Хелсинки 69 4955 4436/519 17
1956. Мелбурн 72 3314 2938/376 17
1960. Рим 83 5338 4727/611 17
1964. Токио 93 5151 4473/678 19
1968. Мексико 112 5516 4735/781 18
1972. Минхен 121 7134 6075/1059 21
1976. Монтреал 92 6084 4824/1260 21
1980. Москва 80 5179 4064/1115 21
1984. Лос Анђелес 140 6829 5263/1566 21
1988. Сеул 159 8391 6197/2194 23
1992. Барселона 169 9356 6652/2704 25
1996. Атланта 197 10318 6806/3512 26
2000. Сиднеј 199 10651 6582/4069 28
2004. Атина 201 10625 6296/4329 28
2008. Пекинг 204 10942 6305/4637 28
2012. Лондон 204 10768 5992/4776 26
* Број нација/ укупно учесника /М/Ж учесници /број спортова