Не бојте се, побеђујемо: Колашинац се вратио у Сјеницу да помогне у борби против короне

Ј. ЈЕВРЕМОВИЋ

среда, 01. 07. 2020. у 21:37

Не бојте се, побеђујемо: Колашинац се вратио у Сјеницу да помогне у борби против короне

Асмир Колашинац (трећи слева) са пријатељима Фото Приватна архива

Помажу многобројни пријатељи у набавци опреме, у нади да нам неће бити потребна на дуже стазе

СЈЕНИЧКОЈ болници хитно потребни: концентратори кисеоника, инхалатори, скафандери, маске и дезинфекциона средства. Ова објава на "Фејсбуку" је за Асмира Колашинца била важна као сваки хитац за медаљу у каријери. И стигла је даље него што је кугла икад могла. За 15 минута, многобројни пријатељи кренули су хуманитарним путем нашег шампиона и наручили још три мини-респиратора, а за неколико дана стиже још 14 из дијаспоре, што је значајна помоћ за једно од највећих жаришта вируса корона у Србији.

- Набављамо опрему у нади да нам неће требати на дуже стазе - каже Колашинац за "Новости". - У Сјеници, Новом Пазару и Тутину има много тешких случајева. Када сам видео да је ситација критична, одмах сам се вратио у свој град да помогнем. Ионако сада немамо такмичења, па барем на овај начин да будем од користи. Људи ме познају, верују ми, и знао сам да ће се сви још више ангажовати ако их позовем. Само зато сам пристао да јавно говорим о донацијима. Толико пута нисам, тако су ме васпитали.

Заједно са родитељима, одмах се у болници распитао шта је најпотребније, а онда су породично купили концентратор кисеоника и покренули хуманитарну акцију. Због великог одазива људи из иностранства који су одрасли у санџачком крају, ускоро ће бити отворен и жиро рачун за донације.

ПОТРЕБНО САНИТЕТСКО ВОЗИЛО БОЛНИЦИ у Сјеници је током ове акције уступљен један џип, а тренутно се прикупљају средства за ново и модерно опремљено санитетско возило. - То је следећа најважнија ствар, јер возила која се сада користе имају застарелу опрему - открива Колашинац.

- Када сам ушао у Сјеницу, нисам могао да препознам град. Током лета обично све врви од људи, а сада на улицама нема никога. Сви су озбиљно схватили ситуацију и изоловали се. Пролазио сам кроз пуст град, а желео сам да викнем: "Не бојте се, људи", да им дам подршку. Кад год бих на залетиште излазио уплашен, остајао сам без медаље. Ако бих имао веру, победио бих и највеће противнике. Не смемо да посустанемо, познати смо као храбар народ. Проћи ће и ово, уз веру и залагање - покушава Асмир да подигне морал својим суграђанима, као што увек стоји уз своје другове из репрезентације на такмичењима.

Ова борба је важнија од свих шампионата, медаља и рекорда.

- И много дуже траје. Очигледно је да неће проћи тек тако. Ко је очекивао да ће усред лета и даље да се шире респираторне инфекције? Цело човечанство је на испиту и морамо да покажемо оно људско у себи. Никога не кривим, немамо времена да се бавимо кривицом, морамо да се укључимо сви. Одувек сам био аполитичан, желим да ме памте као шампиона, а не као "нечијег". Људски животи су у питању и зато само постављам питање: Шта треба и како могу да помогнем?

Са маском на лицу, Асмир помера личне рекорде хуманости у свом граду, без страха од заразе усред жаришта.

- Лако је нама спортистима, целог живота се чувамо од којекаквих болести... n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације