“Покажи српско срце”: Катарина Лазовић за “Новости” о првој иностраној сезони, Пољској, посебном амбијенту, кувању...

Ми. Рогач

четвртак, 21. 05. 2020. у 08:12

“Покажи српско срце”: Катарина Лазовић за “Новости” о првој иностраној сезони, Пољској, посебном амбијенту, кувању...

Катарина Лазовић Фото: Н. Параушић

С једне стране сам једва чекала да видим како ћу се снаћи у иностранству, а с друге све је било непознато - прича српска одбојкашица

КАДА неко са само 20 година постане много искусан играч за нашу лигу, са сијасет одиграних утакмица, јасно је да је време за промену. Осетила је то претходног лета одбојкашица Катарина Лазовић, па је напустила екипу Визуре, спаковала кофере и упутила се у Пољску. Земља одбојке, како је многи називају, дочекала ју је широм раширених руку. Зна се и зашто - једна је од најперспективнијих младих играчица на позицији примача сервиса, а додатни плус је био то што је у Лођ стигла право са победничког постоља као европска шампионка у дресу Србије.


- Осетила сам поштовање када сам дошла, сви су знали да смо освојили злато и то ми је дало почетно самопоуздање - прича Катарина за "Новости". - Било ми је чудно, јер сам први пут отишла од куће, од мојих... С једне стране сам једва чекала да видим како ћу се снаћи у иностранству, а с друге све је било непознато. Пет дана од доласка већ сам играла Суперкуп, тако да није било времена за размишљање, што је испало и добро.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Колаковић на клупи Варте

НАУЧИЛА САМ ДА КУВАМ У СЕПТЕМБРУ ће Катарина тек напунити 21 годину, па је прва сезона преко границе и што се самог живота ван терена тиче за њу била велики изазов.
- Сама тамо живим и лепо сам се снашла. Знала сам да ће тако бити. Кад си сам, онда схватиш да се ниједна ствар неће померити ако не устанеш и не помериш је - насмејала се Лазовићева. - Имала сам тренинг од 10.00 до 12.00, а по подне од 19.00, па је између било времена за кување. Много тога сам научила уз интернет, мама није могла да верује кад сам се вратила, јер раније ништа нисам знала.


Одбојкашице Лођа су првенство завршиле на трећој позицији, док су у Лиги шампиона остале без проласка у плеј-оф.


- Била сам најмлађа у тиму, али имала сам једну од водећих улога. Морала сам баш да радим да бих се изборила за место, више него домаће играчице. Веома је било битно да будем психички јака, да гризем... Знао је некад на тајм-ауту тренер да ми каже: "Покажи српско срце." Пољаци познају наш менталитет и изузетно нас поштују. Лига је слабија него што је у Турској или Италији, али је таман за мене тренутно.


Посебан ужитак за Катарину било је играње пред пуним трибинама, својственим за ову земљу.


- Постоји фудбалски тим овог клуба и онда њихови навијачи се пребаце и код нас. Неколико хиљада људи буде на трибинама, направе кореографију, имају песме, подржавају те све време. Стварно су седми играч... Волим да играм у таквом амбијенту, будем мотивисанија. Све то ме пријатно изненадило.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Одбојка се враћа 1. јуна


Уговор са Лођом потписала је на две године, па наредне сезоне планира да се баци и на учење пољског.


- Скоро све разумем, поготово кад су одбојкашке теме, али и даље не могу да причам, јер се око тога нисам посебно трудила. Важно је да ми је ушао језик у главу, па ћу следеће сезоне порадити на томе да "проговорим". На почетку смо имали тренера Пољака, који је углавном причао само на том језику, сем кад се мени лично обраћа. Сад последњих месеци је Италијан, па се онда користи енглески. Некад ти је лакше у животу кад не разумеш баш све - завршила је уз осмех Катарина Лазовић.


НЕДОСТАЈЕ МИ ОДБОЈКА

ПРЕ проглашења ванредног стања, Лазовићева је успела да се врати у Србију.

- Чудно ми је било да ме већ тад клуб шаље кући, али очигледно је била права одлука. Недостајали су ми Београд, породица, дечко, моји пси... Искористила сам паузу да проведем време са мојима, да напокон седнемо и једемо заједно. Зближили смо се. Играла сам с братом одбојку, стони тенис, били смо највише у дворишту. Одбојка ми недостаје, нисам желела одмор од ње... Сад покушавам да одржим тело, тренирам два пута дневно, трчала сам у шуми. Жао ми је што су Олимпијске игре одложене, али имам велики мотив да се у наредних годину дана докажем, јер верујем да је одлазак на то такмичење нешто посебно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације