МИЛОРАД Чавић тренерску каријеру уместо у Србији, гради у родној Америци. Наш најбољи пливач свих времена је од прошле године први стручњак Кинг канти акватик клуба у Сијетлу. Ипак, последњих недеља је сведок како се Американци веома тешко носе са пандемијом вируса корона.

- Нема полицијског часа, можемо да се крећемо, али је све затворено и немамо где да одемо. Зато смо скоро све време у кући, борим се са досадом и размишљам како сваког дана да анимирам сина Максима - прича Милорад Чавић у телефонском разговору за "Новости".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Чавић: Олимпијске игре су постале циркус у ком спортисти највише пате, њихово је само да слушају

БИО САМ СРЕЋАН У КРАГУЈЕВЦУ КАДА је завршио каријеру, Милорад је 2012. покренуо своју Академију у Крагујевцу. Није дуго издржао...
- Био сам много срећан човек у Крагујевцу. Мени је потребно мало: базен, биоскоп, пријатељи, ту негде вода, језера. У родној Калифорнији океан ми је био на 20, овде језеро на пет минута. Волео сам Крагујевац, Шумадију, због шума, зеленила. У Сијетлу радим оно што сам радио у Крагујецу, идем у шетњу, уживам у шуми, језеру... Нисам од оних који сањају летовање на мору, мени је одмор на планини, негде где могу да се склоним. Једино ми недостаје мало више сунца.

Колико је тешко стање у болницама у Сијетлу уверио се и олимпијски вицешампион из Пекинга 2008, када се пре месец дана разболео од бронхитиса.

- После неког такмичења, на којем сам водио екипу, почео сам да кашљем, али сам из искуства знао да је реч о бронхитису. То се десило недељу дана пре пандемије. Како болнице немају најосновније ствари и веома је опасно доћи на преглед, доктор вас позове и постави 10 питања. Пошто сам у прошлости имао исти проблем, констатовано је да имам бронхитис, добио сам лекове и сада сам добро - наглашава Чавић.

Ипак, наш ас не крије да се код сваког Американца увукао црв сумње:

- Знате како је, зна се да и људи без симптома могу да буду позитивни. Хоћу да кажем да смо овде сви прилично несигурни, забринути. Најстрашније је то што држава Вашингтон (истоимени главни град је дистрикт и налази се на Источној обали), нема средстава, маски, недовољно је тестова. Ко хоће да се тестира, то не може, јер држава то не може да приушти.

Чавић подвлачи да су многи Американци забринути и шта ће бити после пандемије:

- Већина људи је изгубила посао или су престали да раде. Ми имамо подршку клуба до краја месеца. Шта ће бити после, не зна се. У САД су неке државе одлучиле да станодавци немају право да исељавају људе из станова, али наша није једна од њих. Разумљиво је што људи брину за сутра. Ми још нисмо у тој ситуацији, али ми је то на уму.

Чавић наглашава да се Американци не сналазе у овој ситуацији:

- Нису навикли да нема маски, тоалет папира... Када се чујем са пријатељима из Србије, видим да ни тамо није добро, али су Срби прегурали много тога, од санкција, инфлације, рата, бомбардовања и имам утисакда ово лакше подносе од Американаца... Нико нема право да се жали, али су овде многи у кредитима, не знају да ли ће моћи да зараде плату, обезбеде најосновније ствари у животу. Они нису навикли као Срби на "гимнастику" с новцем, јер овде ко жели да ради има прилику и да заради. Ипак, стиснућемо се, изгурати ово, држава ће учинити све да нас заштити макар од глади.

Чавић не крије да је срећан што ради у клубу богате традиције, који је један од најславнијих у Америци:

- Као дете долазио сам овде неколико пута и такмичио се на јуниорским шампионатима. Била ми је велика част и прилика да се вратим тамо где сам пливао своја најбоља времена. Када сам дошао клуб је имао велике проблеме, јер је некадашња пливачица 2018. оптужила свог бившег тренера да ју је, када је имала 16 година, сексуално узнемиравао. Она је суду тужила и клуб. То је, нажалост, само још један пример педофилије у спорту. Клуб се умало није распао због тог скандала. Дошао је нови власник, разговарао са некадашњим тренером Партизана Марком Ђорђевићем, који живи у Сан Дијегу, и он ме је предложио за главног тренера.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Петар Ненадић за "Новости": После короне спорт добија нову димензију

Чавић је подвукао да такву понуду никако није могао да добије:

- Ово је клуб славне традиције, прилика је посебна, а и велики је изазов да дигнем клуб из пепела. Уз то, држава Вашингтон и град Сијетл су једно од најпожељнијих места за живот у Америци. Једини проблем је то што киша пада пола године, али је идеална за породичан живот, одрастање мог детета.

Милорад истиче да, осим тренерског посла, ради и као консултант, да држи семинаре, кампове, мотивационе говоре.

- Тај додатни посао ми причињава велико задовољство - наглашава Чавић.

Када се пре три године вратио у Америку, био је и редован учесник мастерс такмичења...

- Нисам више толико активан. Тренирам само једном недељно, а прошлог јула сам практично без тренинга 50 метара делфин отпливао 24,6 секудни. То сам учинио због мојих пливача, а после смо се шалили да бих с тим временом могао и на СП. Мада ми купаћи не стоји као некада, био сам задовољан, а пливачи су ценили мој гест - прича Чавић.

Некадашњи светски и европски првак признаје да мало прати наше пливање, да је преко друштвених мреже упућен у рад Стјепановића и Силађија, да повремено погледа резултате Ање Цревар.

- У Србији је одувек тешка прича. Није ово пљување по ПСС, али пливачи немају стручност и ресурсе као овде. Најтеже је то што немају конкуренцију код куће, с ким да тренирају, а само тако може да се напредује.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Стјепановић покушава да остане позитиван током ванредног стања: Пливам код куће, на сувом!

Чавић истиче да се из више разлога вратио у САД, мада се зна да у Србији није наилазио на разумевање:

- Нисам човек који јури славу, не жудим за богатством, желим да живим пристојно, да радим оно што волим, а не да молим људе да бих понудио српском народу оно што нема. То је главни разлог мог повратка - подвлачи Чавић.

ОИ СУ БИЗНИС
ЧАВИЋ није изненађен што су Олимпијске игре у Токију померене за годину дана:
- Имам осећај да смо у 80-им годинама прошлог века да би се Игре отказале. Морам да поменем Гучу, за коју ми пријатељи причају да није оно што је некад била, да је друга прича због спонзора. Тако је и са Играма, које су само на много већем нивоу. Уложен је превелики новац, огроман је потенцијал за промоцију и зараду да би се нешто тако отказало. Можемо да видимо и где је човечанство дошло после 124 године - подвлачи Чавић.