МАЛО изађем до продавнице, са дететом радим домаће задатке, а форму одржавам придржавајући се програма за тренинг које сам, као и саиграчи, добио од клуба.

Овако сумира своје "корона дане", у интервјуу за "Вечерње новости", Петар Ненадић, по оцени Европске рукометне федерације (ЕХФ) најбољи играч Старог континента у 2019. години. Наш ас дане у изолацији проводи у мађарском граду Веспрему, где наступа за истоимени клуб. Као и сви, каже да највише времена проводи у кући:

- Не можемо очекивати бољитак у ситуацији док светом хара вирус корона уколико не слушамо стручњаке, људе који су завршили школе и који се баве овом пошасти. Ако радимо против донесених мера, радимо против себе. Док год буде тако, дуже ћемо бити у карантину и седети затворени у кућама.
ФАНАТИЗАМ У ВЕСПРЕМУ! МНОГИ су се питали да ли је атмосферу из немачких рукометних хала, које су увек испуњене до последњег места, могуће поредити са било којом другом. Ненадић, који је током каријере играо и у Берлину, истиче: - Не може. Ово у Веспрему је фанатизам! Људи живе за рукомет, познају га, уносе се са много више емоција. То што осећаш на терену, тога у Немачкој баш и нема. И нама су карте распродате, хала пуна, а навијачи дају прави ветар у леђа. Мало ко то у Европи има.

о Да ли се чујете са саиграчима?


- Комуницирамо сви, преко друштвених мрежа и модерних технологија. Свакодневно добијамо неке информације од клуба, и чекамо развој ситуације. Ништа још није решено што се тиче лиге, баш као и Лиге шампиона и СЕХА лиге. Колико чујемо, све ће у вези са том ситуацијом врло брзо бити решено и објављено.

о Какве мере спроводи Мађарска у настојању да сузбије ширење овог вируса?


- И овде је мање-више исто као и у Србији, ипак, чини ми се да је овде много више дисциплине. Мере нису толико оштре колико их људи поштују. Колико се будемо придржавали свега, толико ћемо се брже вратити нормалном животу.

о Сезона је стала услед вируса корона. Како оцењујете досадашњи део такмичења и игру Веспрема?

- Овај део је био веома добар. Оно што је било у плану, то је и урађено. Били смо међу прве две екипе у групи Лиге шампиона и у првенству Мађарске смо практично ми и Сегед још раније обезбедили двомеч за титулу у плеј-офу и утакмицу у завршници купа. Што се тиче Лиге шампиона, тако је како је. Играли бисмо са Вислом из Плоцка, али мислим да у овом тренутку има других и пречих животних ствари од спорта.

о ЕХФ предлаже одигравање само завршног турнира Лиге шампиона, за прве две екипе из обе групе. Како вам се чини тај сценарио?


- Мислим да то никоме не би одговарало. Не знамо колико ће ово трајати и када ће се зауставити. Сви очекујемо да ће бити још месец дана и да ће се ширење заразе зауставити. Моје мишљење је да је спорт последња ствар која би требало да се покрене, јер су ту људи највише изложени директном контакту. Тешко ће бити да се после паузе од четири, четири и по месеца пружи максимум на фајнал-фору.

о Неки спортисти се боје повратка, повреда и времена које ће бити потребно за враћање у форму?

- Када погледамо колико су спортисти годинама и деценијама оптерећени утакмицама, путовањима, мислим да ће спорт, када пандемија вируса корона оде у прошлост, добити неку нову димензију. Мислим да ће бити квалитетнији. Не од самог почетка, али временом, играчи ће се вратити свежији, одморнији, припремљенији и са много више емоција ће прилазити спорту.

о Продужили сте уговор са Веспремом до 2022. Да ли размишљате да у том клубу завршите каријеру?

- Све је могуће, ипак су две године дуг временски период, свашта може да се деси. Ако би била могућност, не само са спортског, већ и са животног аспекта јер ми је и породица овде а и дете иде у нашу школу "Никола Тесла", вероватно бих пристао. Увек наглашавам, па и сада, да треба веровати у себе. Имао сам среће да сам током досадашње каријере био у клубовима у којима сам радио са врхунским тренерима Велимиром Петковићем, Дагуруром Сигурдсоном, Давидом Дејвисом... Из сезоне у сезону надограђујеш себе, а уз тренере и добре играче то иде много лакше. Док год будем имао спортски, не финансијски мотив, играћу рукомет.

о Помињало се да би ваш садашњи клупски тренер Давид Дејвис могао да постане селектор Србије. Да ли бисте се тада вратили у репрезентацију?

- Мој став према репрезентацији је такав да бих и даље волео да играм, само у нормалним условима. То су услови где постоји прави и озбиљан тренер. И даље сматрам да ми до сада нисмо имали озбиљног тренера, оног који је на нивоу играча. Искрено се надам да ће после 15 година неуспеха, и након изношења "прљавог веша" по завршетку великих такмичења, доћи бољи дани. Мада, и када све буде дошло у нормалу, требаће стрпљења и времена. Оно што ме највише брине је то што немамо много младих и талентованих играча. То је оно што је за српски рукомет забрињавајуће. Нема нових Момира Илића, Марка Вујина... Нема оних који долазе и који ће бити предводници репрезентације.

КО ЋЕ БИТИ 10. СЕЛЕКТОР?
Мушка рукометна репрезентација Србије је од осамостаљења земље, 2006. године, променила девет тренера:
Јовица Цветковић 2006. (октобар) - 2009. (јун)
Сеад Хасанефендић 2009-2010. (октобар-фебруар)
Веселин Вуковић 2010. (април) - 2013. (април)
Љубомир Врањеш 2013. (јун)
Владан Матић 2013. (октобар) - 2014. (јун)
Дејан Перић 2014. (јун) - 2016. (јун)
Јовица Цветковић 2016. (октобар) - 2018. (фебруар)
Љубомир Обрадовић 2018. (април) - 2018. (јун)
Ненад Перуничић 2018. (октобар) - 2020. (фебруар)