ТОКОМ сваке олимпијске године велике наде се полажу у Зорану Аруновић (33), нашу репрезентативку у стрељаштву, која је прва од свих српских спортиста обезбедила визу за Токио. Ништа другачије није ни овог пута, без обзира на то што у Лондону и Рију није успела да заузме место на победничком постољу. Овог лета отвара јој се велика шанса да дође до једине медаље која јој недостаје.

Претходна искуства са ОИ не могу да јој измаме осмех на лице, али је сигурна да ће јој значити у походу на одличје у Токију.

- Прве Игре пре осам година су у мени будиле другачији осећај него сада, јер су биле нешто сасвим ново - објашњава Зорана. - Била сам много млађа, не само кад гледамо године, него кад упоредим искуство, зрелост... У међувремену се много тога издешавало, имала сам много пораза и њих ћу да ставим на прво место, пре победа. Мислим да из њих човек може много да научи. У Токију ћу покушати да искористим знање које имам и све што сам до сада урадила, да освојим медаљу.

Огромна очекивања срушила су јој се у Бразилу као кула од карата, па се тих тренутака присећа са сетом у гласу.

- У Рију ми је било веома тешко - признала је Зорана, па окренула плочу на позитивну страну. - Али оно што је најлепше у самом концепту ОИ, јесте та атмсофера коју не можемо често да видимо. Сви ми смо на једном месту, практично живимо заједно и идемо ка истом циљу, а то је освајање медаље. Ту човек може само много да научи. То су тренуци када видите да није ваш начин рада једини могући, већ да постоје и други. Такве ствари обогаћују мој живот.

Тачан рецепт за успех на највећој планетарној смотри не постоји, али неке назнаке, ипак, постоје.

- Прочитала сам веома занимљиву реченицу, каже: "Што више тренирам, све више среће имам". Срећа сама по себи као фактор не може да буде пресудна. Да би спортиста освојио медаљу на ОИ, потребно је много ствари да се поклопи. Пре свега на тренингу, јер то није равна линија која иде навише, већ је стално горе-доле. Треба имати на уму да медаља не чека само мене, већ да ће доћи 40 такмичарки које ће се спремати да узму одличје. Требало би имати у виду да је то страсно такмичење, и да у принципу онај ко најбоље "хендлује" стрес моћи ће да покаже најбоље резултате - закључила је Зорана Аруновић.

ПРИЈАТЕЉСТВО СА КОШАРКАШИЦАМА
ЗОРАНА гаји велико пријатељство са кошаркашицом Соњом Васић, а и са осталим члановима те репрезентације.

- Са Соњом се дружим још од 2009. године, њеног супруга Милоша сам упознала коју годину касније... А остале кошаркашице знам углавном са ОИ. Много ми је драго што ћемо сви поново бити заједно у Токију. Уживам док гледам пријатеље како остварују успехе. Баш сам била емотивно на ролекостеру када су играле ЕП у Србији, могла сам да осетим тај притисак домаћег терена. Начин на који су оне дошле до бронзе на мене је оставио велики утисак и чињеница да их све познајем је имала додатну тежину. Тако да, биће нам лепо на ОИ, гарантовано.