РУКОМЕТАШИлако "потроше" своје легенде. Ненад Перуничић је још један великан који дуго није издржао на клупи "орлова". После нешто више од годину дана рада са најбољом селекцијом, морао је да се повуче због шокантног 20. места на Европском првенству. Сада се говори да би десети селектор од 2006. године могао да буде неки славни шпански стручњак, пре свих Давид Дејвис, стратег мађарског Веспрема.

Али, одавно је јасно да највећи проблем у нашем рукомету, што Савез годинама никако да изађе из разних унутрашњих сукоба, никако да направи праву стратегију, да судбина не зависи од тога ко је председник...

У трофејној организацији, коју води председник Божидар Ђурковић, могли би да се угледају на ватерполо или одбојкашки савез. Дакле, није им потребно да се преузимају "формуле" од странаца, када код куће имају успешне примере.

Ни ватерполисти ни одбојкаши нису имуни на несугласице, али је и једнима и друга репрезентација светиња. Увек гледају годинама унапред, стварају тренере и играче, а када зашкрипи сви се уједине.

Основа успеха је у континуитету, а тога нема у РСС. Само је мушка селекција од 2006. променила чак девет селектора. То је незамисливо у ватерполо или одбојкашкој организацији. Примера ради, "делфини" су од самосталности имали само двојицу кормилара. Када се распала државна заједница СЦГ, репрезентацију је преузео Дејан Удовичић. И то није било изненађење, јер се годинама спремао за одговорну функцију, са младима је био два пута првак Европе и света. Трофејни стручњак је селекцију водио до 2012. године, када су се због бронзе на Олимпијским играма у Лондону узбуркале страсти. А имао је иза себе светско злато и сребро, два европска злата, сребро и бронзу и треће место из Пекинга 2008.

За време Удовичићевог вођења репрезентације полако је у систем увођен Дејан Савић, који је тим преузео децембра 2012. Он је имао подршку 2013, када је Србија била седма на СП у Барселони. И све је вратио вишеструко освајањем европског, светског и олимпијског злата. А тог стрпљења нема у РСС.

И одбојкаши нису тек тако мењали селекторе. Игор Колаковић је био селектор од 2006. до 2014, Никола Грбић од 2015. до 2019, а Слободан Ковач је тим преузео августа прошле године. Истина, нису успешни као ватерполисти, али су зато били два пута прваци Европе (2011. и 2019), трећи на свету... Нажалост, већ други пут заредом пропуштају Олимпијске игре.

Посебна прича је женска селекција, коју од 2002. води Зоран Терзић. Било је успона, али и тешких падова, али поверење је било тако јако да сјајан стручњак сада с поносом може да каже да су његове девојке актуелне европске и светске првакиње, вицешампионке Олимпијских игара. И јасно је да ће у Токију напасти олимпијско злато.

И поред сјајних резултата сениора, лоши резултати млађих селекција забринули су све у Савезу, који већ сада траже решења, тестирају таленте, обучавају тренере. Максимално се труде да остану у светском врху, што је могуће дуже.

СЕЛЕКТОРИ РУКОМЕТАША

Јовица Цветковић (2006-2009)

Сеад Хасанефендић (2009-2010)

Веселин Вуковић (2010-2013)

Љубомир Врањеш (2013)

Владан Матић (2013-2014)

Дејан Периж (2014-2016)

Јовица Цветковић (2016-2018)

Љубомир Обрадовић (2018)

Ненад Перуничић (2018-2020)

СЕЛЕКТОРИ ВАТЕРПОЛИСТА

Дејан Удовичић (2006-2012)

Дејан Савић (2012-)

СЕЛЕКТОРИ ОДБОЈКАША

Игор Колаковић (2006-2014)

Никола Грбић (2015-2019)

Слободан Ковач (2019-)