НАШ пливач Чаба Силађи (29) био је саставни део олимпијског тима 2008. у Пекингу, четири године касније у Лондону, па 2016. у Рију. Ове године ће у Токију четврти пут бити на највећој спортској планетарној смотри. Сада знатно искуснији и спремнији за тешке изазове који га чекају у базену. Да би се изборио са њима, потребно је пре свега да нађе мир у глави и ван воденог амбијента.


- У пртљагу поред опреме, увек имам једну књигу и слушалице, уз неку справу за опоравак због трка и тренинга - открио је Силађи без чега не креће на пут. - У суштини, слободно време ми прође уз књиге или серије... Тренутно читам Бакманову последњу књигу, а свима бих препоручио дело "Човек по имену Уве". Кад је музика у питању, широк ми је спектар. Иако ме сви зачикавају јер слушам свакакве треш песме, а ја сам обожавалац реге музике. Не слушам је сваког дана, али ме испуњава и лек је за моју душу и главу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ни одлагање, ни отказивање: Организатори ОИ у Токију поручили да ће се такмичење оржати када је и предвиђено


Када помисли на све претходне Игре на којима је био, једна особа заузима посебно место у његовој књизи сећања.


- Ја сам живео и тренирао у Турској три године. Тамо сам упознао једног Сиријца који је избегао у Турску, иако тада још није била актуелна сиријска криза и миграције. И он је наступао у Рију у олимпијском тиму за избеглице (РОТ). Након Турске се преселио у Швајцарску, добио озбиљно спонзорство. Просто, сусрет после три-четири године са тим момком био ми је један од најлепших тренутака са те пријатељске стране. Прошли смо кроз много тога заједно и навијам за њега да се поново квалификује. То ми је једна од најлепших успомена из Рија.


Ова олимпијска година за Чабу изгледа као и свака друга.


- Не треба спортиста да ствара додатан притисак. Наравно, свако подсвесно размишља о ОИ, али има још много такмичења до тада. Треба све озбиљно да схватимо. Најбитније је да се спортиста растерети, да ради најбоље што уме и то је прави рецепт за успех. Мислим да ће сваки пливач или атлетичар рећи да жели да оствари лични рекорд, који се углавном подудара са државним рекордом. И без обзира на то какав је укупни пласман на Играма, ако си то постигао, мораш да се вратиш задовољан кући.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: “Делфини” желе реванш: Србија са Шпанијом у четвртфиналу Светске лиге


За сада у 2020. Силађију све тече по плану.


- Задовољан сам тренутним стањем свог тела и ума. Вратили смо се скоро из Турске са висинских припрема, ускоро идемо у Словенију на две недеље. После тога имамо неколико контролних такмичења, па припреме у Италији, онда ЕП у Будимпешти, друго најважније такмичење у години - завршио је Силађи.


СОЛИДАРНОСТ СА ЕКСТРАПОЗНАТИМА

МНОГИ спортисти једва дочекају да се на Играма сликају са "суперстаровима", али не и Силађи.

- Осећам солидарност, буде ми жао да спортисти који су олимпијци не разумеју да одузимају време спортистима који су екстрапознати на светском нивоу. Сретну Ђоковића, Федеререа, Леброна Џејмса и одлузму им сат времена да би касније показивали пријатељима слике. Мислим да треба да покажемо солидарност ми мање познати са тим суперзвездама. Имамо дивне спортисте у нашој земљи и треба да се фокусирамо на њих.