Ових дана се пуно прашине дигло у јавности после утакмице европског рукометног првенства између Србије и Црне Горе на којој су “ђетићи” наступали први пут у зеленим дресовима.

Пошто су извојевали прву победу икад на било ком такмичењу Црногорци су и у аутобусу прославили тријумф са спорном зеленом заставом.

Срби су све то доживели као намерну провокацију, јер је то боја Комитског покрета, који се 1918. на Скупштини у Подгорици побунио против одлуке да се Црна Гора прикључи Србији.

Ово није први сукоб балканских народа на спортским игралиштима. Било је тешких провокација, жестоких туча, неки су чак, кажу, били увертира за рат. Па да се подсетимо најупечатљивијих варница балканских народа на спортским игралиштима из блиске прошлости.

ПОЧЕТАК КРАЈА ВЕЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И БОБАНОВ КУНГ ФУ ПОТЕЗ

За тај 13. маја 1990. године била је заказана утакмица фудбалског првенства Југославије између домаћег Динама и Црвене Звезде. Многи сматрају да је управо на том стадиону почео распад СФРЈ.

Утакмица осим престижа, није имала резултатски значај - пошто су црвено-бели неколико кола пре краја првенства већ обезбедили прво место на табели. Међутим, меч није одигран јер су се десили незапамћени нереди.

Сукоби су почели још пре почетка меча. Дошло је до туче Звездиних навијача са загребачком полицијом, али и са “Bad Blue Boysима”. Било је повређених. Делије, којих је било око 2000 су тада први пут јавно певале до тада забрањену четничку песму "Од Тополе, па до Равне Горе". Кренуле су дакле и вербалне чарке међу навијачима и пре првог судијског звиждука. Било је и увреда на националној основи. Само што је утакмица почела присталице Динама су одвалили ограду на северној трибини и утрчали на терен.

Утакмица је прекинута и настао је свеопшти метеж. Они су успели на стадион да унесу каменице, цигле и флаше, и кренули су јуриш ка "јужном стајању" ка групи Делија. Ови су одваљивали рекламне табле како би се заштитили од каменовања. Почео је и физички обрачун, који је трајао све док полиција није дошла да испразни игралиште. Запажен детаљ био је и кад је капитен Динама Звонимир Бобан шутнуо милицајца. Први пут је јавно запаљена застава Југославије. То је био почетак краја некада велике државе на Балкану...


ДЕЈОВА ЧУВЕНА, ДОЂИ ОВАМО ПУРГЕРУ И БАТИЦИН ЦРВЕНИ КАРТОН

Ово је био први сусрет ове две фудбалске репрезентације после распада Југославије. У квалификацијама за Европско првенство, које је требало да се одигра Белгији и Холандији 2000. години.

СР Југославија нашла се у групи 8. са Републиком Ирском, Малтом, Македонијом и Хрватском. Пласирали смо се као првопласирани са 17. бодова, а одлучујући меч одигран је поново на Максимиру у Загребу против Хрватске, и завршен је резултатом 2:2, који је нас водио на Европско првенство.

Логично био је то фасцинантнан, дерби, нешто више од игре. Узавреле страсти и вишак емоција са обе стране. Утакмицу је из ложе гледао и Фрањо Туђман. Наравно, ни овај окршај љутих ривала није прошао без инцидената, како на терену, тако и ван њега.

Остао је запамћен интервју са нашим репрезентативцем Дејом Савићевићем у сред Загреба, када му хрватски навијач с друге стране улице добацује: "Ти си го.но". Ни Дејо њему није остао дужан: "Дођи вамо п..ко једна. П..ши га пургеру. Ј..ем те у уста шкрбава". Та његова реплика и данас се препричава.

Тензије су се пренеле и на терен, било је жестоких окршаја и фаулова. Најупечатљивији био је онај Роберта Јарног над Зораном Мирковићем. Бата се пренемагао на земљи, а нервозни Хрват стао је да му придикује да се не фолира. Онда га је овај снажно стиснуо за међуножје, након чега је исључен из игре. Максимиром су се проламали звиждуци, а кад је излазио се терена Батица је разјареним Хрватима показао три прста.


КРЛЕТОВА СТОЛИЦА У БУРУСИСОВУ ГЛАВУ

На Акрополис купу у Атини 2010. године десила се велика туча између кошаркаша Србије и Грчке. Био је то 23. по реду куп, који се играо уочи СП у Турској те године.

Србија је јурила резултатски заостатак, а цело друго полувреме било је изузетно напето због спорних судијских одлука. Осећала се тензија у ваздуху. Нашем селектору Душану Ивковићу досуђене су чак две техничке грешке због приговора. Све је ескалирало два и по минута пре краја, када је капитен Грчке Антонис Фоцис, након краћег кошкања, пљунуо нашег плејмејкера Милоша Теодосића.

Сви су се убрзо умешали, а Цацарис је песницом почастио Марка Кешеља. Корпулентни центар Грчке репрезентације Софоклис Скорцијанитис, познатији као Биг Софо, незаустављиво је насрнуо на Драгана Милосављевића, што је додатно разјарило тучу.

Теодосић је безуспешно задржавао свог саиграча из Олимпијакоса, а наш капитен Ненад Крстић ударио га је неколико пута у главу. Овај се бесан преусмерио ка њему, па је Крстић кренуо да се повлачи. У самоодбрани је дохватио столицу са записничког стола и гађао највећег играча на паркету, међутим промашио је и погодио у главу Јаниса Бурусиса, те је овај зарадио посекотину и почео да крвари.

Бурусис због повреде шаке није ни играо ту утакмицу. Неки полуголи навијачи ушли су на терен са идејом да се умешају у тучу, међутим брзо су избачени. Утакмица је завршена резултатом који је био на семафору приликом прекида утакмице 74:73 за Грчку.


ОПЕТ ЈЕ ПОЛИТИКА ПОБЕДИЛА СПОРТ, ДРОН У ХУМСКОЈ И ИЗГУБЉЕНЕ ШАНСЕ ДА ВИДИМО ЕП

У квалификациону групу за Европско првенство које се играло 2016. у Француској, поново су смештене две балканске земље које и политички имају неразјашњене рачуне - Србија и Албанија.

Поред нас у групи су били још и Јерменија, Португал и Данска. Ово је био прилично повољан жреб за Србију, и цела јавност надала се да наша репрезентација може да се пласира на Европско првенство после дугих 16 година. Ипак, ни овога пута нисмо успели, те смо тако пропустили и четврти европски шампионат заредом.

еђутим, ове квалификације остаће упамћене по несвакидашњем инциденту на утакмици у Београду измећу Србије и Албаније. Утакмица је одиграна 14. октобра 2014. на Стадиону Партизана.

Наиме, у 41. минуту сусрета изнад терена се појавио дрон са заставом такозване велике Албаније. Он је неколико минута облетао изнад игралишта, што је изазвало несносну буку и звиждуке са трибина. Када се застава довољно приближила играчима одмах ју је дохватио наш фубалер Стефан Митровић и скинуо дрон.

Тада су му притрчала два албанска играча и покушали да му је узму. После дугог већања, одлучено је да Меч не буде настављен и играчи су послати у свлачионицу.

Док су ка њој одлазили, један навијач је прескочио ограду и ударио албанског фудбалера. Остали су гађали бакљама и упаљачима са трибина. УЕФА је одлучила да казни репрезентацију Србије као организатора меча одузимањем три бода, и службеним резултатом у корист Албаније 3:0.

Такође, играли смо без публике на наредна два меча. Оба савеза кажњена су новчаном казном од 100.000 евра. Брат премијера Албаније, Олси Рама, ухапшен је са још три Албанца, јер се сумњало да је он организатор инцидента. Међутим, убрзо је пуштен зато што је амерички држављанин.


Руку на срце, нису ово једини инциденти на спортским теренима, али су сигурни они којих ћемо се сећати и деценијама унапред. А ништа лакше није било ни рукометашима Партизана када су нападнути у Загребу или ватерполистима у Крању против Хрватске на финалу ЕП. Свима су још у свежем сећању нереди у Подгорици и Београду током прошлогодишње финалне серије АБА лиге, као и напад на ватерполисте Звезде у Сплиту...

Политици у спорту није место, али исто тако спорт никада није могао побећи од политике, нарочито фудбал који је много више од најважније споредне ствари. Надамо се да ће у будућности бити много мање инцидената и да ћемо више писати о добрим резултатима и успесима, него ли боји дресова неке од репрезентације. Србија и Црна Гора су се заједно вратили кући са ЕП у рукомету, а да ли им боље стоје плави, црвени или зелени дресови то најбоље знају Хрвати и Белоруси који су наставили такмичење у Аустрији и Норвешкој док дојучерашња браћа истерују своју правду.