Легендарни глумац Данило Лазовић био је познати српски патриота. По свему судећи његов син Вук, није кренуо његовим стопама.

Велику буру у Србији изазвала је информација да је син Вук Лазовића играо за Црну Гору против Србије, као и да је био део славља црногорског тима, током којег се појавила и спорна комитска зелена застава.

Његов отац, с друге стране, никад није скривао своју љубав према српству. Током ратова деведесетих, отворено је пружао подршку Србима у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Познат је и његов говор на једном од митинга у Београду када је прочитао текст Светог владике Николаја Велимировића „Шта је то српски национализам“.

После тог говора, легендарни глумац се осврнуо и на ситуацију у којој се налазио српски народ у држави Црној Гори, коју је он иронично називао „монтенегросдај“.




- Мало ли је страдања српског по српској крајини, книнској и свим другим крајинама? Мало ли је плача српске нејачи са Косова, грдног и великог судилишта? Мало ли је плача српског из државе „монтенегросдај“? Мало ли је плача српског са српске Метохије? Али ми, христолики, који у Бога живога верујемо знамо да ће на референум у „монтенегросдај“, по свој прилици доћи и митрополит црногорско-приморски, зетско-брдси и скендеријски и чувар светопећког трона, наш Свети петар Цетињски са свом крстоносном и победоносном војском директно са Битке на Крусима. Ми знамо да ће на тај референум, као и 1941. кад је дошао на Цетиње Секули Дрљевићу, кад је прогласио „неовисну“ Црну Гору под италијанском круном, доћи и наш Павле Ђуришић са 14.000 виђених момака. Ја колико знам Баја Станишића, он ту прилику неће пропустити – рекао је Лазовић.

Изгледа да Данилов син Вук није наставио очевим стопама.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Контроверзна зелена застава на слављу рукометаша Црне Горе: Огласили се Ђукановић и Марковић (ВИДЕО+ФОТО)


Подсетимо, утакмицу рукометних репрезентација Србије и Црне Горе, црногорски репрезентативци одиграли су у зеленим дресовима, који су представљали „зеленаше“ који су били против уједињења Црне Горе у Краљевину СХС. После утакмице, црногорски играчи су славили са зеленом комитском заставом.


Иронично, црногорски сепаратисти прихватили су зеленаше као симбол нове црногорске нације иако су се сви они изјашњавали као Срби, а једини разлог зашто су били против уједињења је био зато што су сматрали да краљ свих Срба треба да буде из династије Петровић а не Карађорђевић. Радило се о династичком сукобу, попут оног између Обрановића и Карађорђевића, док српску националност зеленаша нико није доводио у питање. Тако се на грбу комита, којим су махали црногорски рукометаши, јасно види и српска тробојка.






Једог од вођа зеленаша, Крсту Зрнова Поповића, сепаратисти данас представљају као црногорског националисту иако се овај официр отворено изјашњавао као Србин, а за време избеглиштва писао да је „Црна Гора она земља где се чувала и сачувала искра слободе Србинове“. Поповић је приликом повратка у Краљевину Југославију изјавио да је једини разлог зашто је подигао буну био зато што је „приликом сукоба две струје у Црној Гори 1918. године остао веран светињи заклетве положене Врховном Команданту Његовом величанству Краљу Николи“.