Зелени дресови Црне Горе у мечу протиив Србије изазвали су велику пажњу и много коментара, јер су оцењени као "црногорска првокација". А онда, додатне тензије, а оне су ових дана појачане због Закона о слободи вероисповести у Црној Гори, против којег је Српска православна црква и део јавности, у центру пажње црногорски рукометаш Вук Лазовић, који је рођен у Београду и чији је отац покојни глумац Данило Лазовић.

Сајт Балкан-Хандбалл.цом објавио је интервју са Лазовићем, а претходно је новинар овог портала који извештава са Европског првенства у Аустрији, објавио овакав увод:

- Као новинар који је доста тога прошао у каријери и који је пет дана у хотелу 'Еуропа' у Грацу сведочио пријатељству српских и црногорских играча и стручних штабова на челу са Ненадом (Преруничићем) и Зораном (Рогановићем) на ЕУРО 2020, дижем обе руке у одбрану Вука Лазовића, а спуштам поглед ка архитекти свега, ономе ко је мислио да је много паметно да пошаље момке у зеленим дресовима на терен у тренутку када се пола земље дигло и шета црногорским улицама и трговима. Срамота је да се више саосећаја има за играчицу у допингу, него дечка који се пушта на ветрометину када га треба заштитити од свакојаких 'слободних стрелаца' и будала. Нема ту ни чојства, ни јунаштва", гласи почетак текста.

Црногорски рукометни репрезентативац је изјавио да му ни на крај памети није било да ће се против њега повести таква харанга.

- Ово је већ четврта година да играм за репрезентацију Црне Горе, која је била максимално коректна у сваком тренутку према мени, као и ја према њој. Ова ситуација до које је дошло, то је новинарска манипулација. Нити сам провоцирао, нити махао било којом заставом, нити је то мени било битно у том тренутку. Ја сам спортиста који увек даје максимум на терену и који гине за сваку победу, да ли за репрезентацију или клуб. Тако сам васпитан, такве гене имам у себи", рекао је Вук Лазовић.

У хотелу између момака владало је више него пријатељство. Ово није питање, већ констатација…

- Више него пријатељство, ми смо заједно одрастали, играли заједно по Европи. То је та иста генерација. Чујемо се, видимо се, пријатељи смо. Ту нема места никаквим злим намерама, провокацијама и тешким речима. То је манипулација. Био си сведок свега тога. Видео си каква је атмосфера владала пре и после утакмице. У Грацу није било места за политику.

У целом овом хаосу, помиње се његов отац Данила и питање "Шта би ти он рекао?".

- То је за мене болна тема јако", рекао је Вук, који је прекинуо интервју у сузама.

- Отац ми стоји истетовиран на рамену. Јако млад сам остао без њега. Цео живот се борим да његово име никада не обрукам. Мислим да нисам и никада га нећу обрукати. Тешко ми пада, два дана се то провлачи кроз медије, пишу ми разноразни људи неке ружне поруке, има и оних који пишу лепо. Никада нисам хтео, нити дозвољавао да ико каже нешто лоше о мом оцу или да ја презентујем њега у лошем светлу. Јуче сам током целог дана покушавао да се искључим из целе ситуације и сконцентришем на утакмицу иако је било јако тешко. Дао сам максимум против Белорусије, није било довољно, идемо кући".

Лазовић је рођени Београђанин.

- Тако је, рођен сам у Београду, отац ми је из Бродарева, Србин, мајка ми је са Цетиња, имам родбину у Црној Гори. После позива који нисам добио од српске репрезентације, због многих разлога, неких људи који су ми рекли да 'никада нећу заиграти за Србију', а које нећу спомињати. Због тих неких људи нисам у репрезентацији, а сада се провлачим као издајник и неко ко је нешто направио. Само сам играо рукомет и борио за своју породицу".

На констатацију новинара да за Црну Гору имају право да играју и момци који се осећају као Срб, Лазовић се надовезао:

- Ми смо један народ. У мом срцу ми смо један народ. Мени је мајка Црногорка, отац ми је Србин. Волим обе државе исто. Ја сам Србин који игра за Црну Гору. Волим Црну Гору и Србију. Никада никога нисам провоцирао и никада нећу. То што је сада таква ситуација, што неки људи одозго намећу такву ситуацију, манипулишу нама спортистима…".

Да није било зелених дресова, вероватно би се другачије гледало на ту утакмицу?

- Вероватно, вероватно. То је опет политика, нећу да улазим у то јер ме не занима. Момке нисам хтео да оставим на цедилу и да кажем да нећу да играм. Они су за мене браћа, прихватили су ме као свог. Доживљавам их као своје. Изашли смо на терен, победили, прославили. Никога нисам провоцирао, нити махао заставом".

Да ли си био свестан шта би махање том спорном зеленом заставом могло да произведе?

- Како не, како не. Зато нисам уопште прилазио тој застави, управо из тих разлога. Мој отац је био велики Србин, знам ко је он, знам ко сам ја и цела моја породица. Баш из тог разлога нисам желео да дође до било ког контакта и провокације. Осуђујем лажи које су изнете поводом те ситуације, а које су наштетиле мом презимену и породици".

Занимљоиво, на каналу YоуТубе је у "трендингу", дакле међу најпопуларнијим видеима, извођење "Горског вијенца" у режији његовог оца.

- Знам, сигурно да јесте. Знам га целог напамет", рекао је Вук Лазовић