ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА - MOСКВА

СУСПЕНЗИЈА спортиста Русије у наредне четири године, коју је увела Светска антидопинг агенција (ВАДА) 9. децембра у Лозани, што аутоматски значи да руска застава и химна неће бити на Олимпијским играма у Токију 2020. и на Мундијалу 2022. у Катару - изазвала је тумачења широм света и навела многе да се запитају: да ли је то борба против допинга постала инструмент новог хладног рата међу велесилама.

Челници Русије су констатовали да је одлука Антидопинг агенције - политички мотивисана. Премијер Дмитриј Медведев је оценио да све то личи на бескрајни антируски серијал и да је допинг афера продукт садашње политичке ситуације у свету. Потом је председник Владимир Путин у Паризу јасно рекао да су политички мотиви у основи решења Извршног комитета Светске антидопинг контроле. Правник по образовању, Путин констатује да било која казна може бити индивидуална, а никако колективна.

Руски политичари свесни су тога да је један број спортиста користио недозвољена стимулативна средства, али не могу да се сложе у томе да сви морају да испаштају.

- Јесмо погрешили и морамо се и даље борити против допинга. Али нису само наши спортисти узимали допинг средства. Шта је са другима, да ли су они грешни? - упитао је премијер Медведев.

ИАКО ће се Русија жалити Спортском арбитражном суду у Лозани, мало ко у Москви верује у то да ће одлука ВАДА бити оборена. Она подразумева и да Русија не може да буде домаћин светских првенстава.

Суспензија се, занимљиво, не односи на Европско првенство у фудбалу 2020. (Русија је једна од 12 земаља домаћина), али нема попуста за руску кошаркашку репрезентацију коју је жреб "послао" у Сплит да игра на квалификационом турниру за ОИ у Токију. Спортисти из Руске Федерације који докажу да су "чисти" моћи ће да се да се такмиче, али не под руском, него под неутралном заставом.

Најновија допинг афера је избила пошто је ВАДА установио да је било превара са руском базом података у периоду 2012-2015. У Светској антидопинг агенцији тврде да база није била потпуна, а ни аутентична. Из московске лабораторије су нестале стотине података, а неки фајлови су били промењени. За манипулацију подацима Извршни комитет ВАДА је оптужио руске власти.

ПОДСЕЋАМО, велики допинг скандал је избио у новембру 2015, када је Међународна атлетска федерација (ИААФ) одстранила руске атлетичаре. Добро упућени знају да у тој федерацији највећи утицај имају Американци и Британци (председник ИААФ је Себастијан Коу, бивши британски атлетичар). Тада је суспендована и Руска антидопинг агенција, којој је враћен статус у септембру 2018, али је био постављен услов да ВАДА има приступ целокупној бази података московске лабораторије, тако да јој није било тешко да утврди да су подаци преправљани.
ДОГОДИНЕ 15.200 СПОРТСКИХ ТАКМИЧЕЊАУ Министарству спорта Русије тврде да ће идуће године у тој земљи бити одржано 15.200 разних спортских такмичења, што је највише у последњих десет година. То је резултат рапидног побољшавања услова за бављење спортом широм Русије. Као организатор међународних такмичења, Русија је саградила модерне стадионе и дворане које користе њени спортисти.

Главни актер разбуктавања скандала је бивши шеф московске лабораторије др Григориј Ротченков, који је у међувремену пребегао у САД. Тај исти Григориј Ротченков је, заједно са својом сестром, продавао руским спортистима "медикаменте" набављене на Западу и уверавао их да неће бити откривени.

Политичко ратовање се одавно преселило у спортске арене, и од њега штету имају само спортисти и љубитељи спорта, дакле навијачи. Олимпијски покрет није остао поштеђен последица политичких догађања. Идеја олимпизма је изневерена више пута. Због расних, политичких, хладноратовских и осталих подела дошло је до бојкота Олимпијских игара, који су озбиљно запретили идеји олимпизма.

ПРЕ скоро четрдесет година, у време Хладног рата, Американци су одлучили да казне Совјете тако што ће обезвредити њихов труд поводом организације највећег спортског такмичења. Совјетска војна интервенција у Авганистану била је повод за њихов бојкот ОИ у Москви 1980. Председник САД Џими Картер је једва дочекао да предложи бојкот Олимпијских игара у Москви. Подржао га је "принципијелни" МОК. А ко је пратио Картерову каријеру, зна да је он и пре уласка Совјета у Авганистан био за бојкот ОИ зато што је "СССР прогонио дисиденте и отежавао одлазак Јевреја из земље". Какве везе имају спортисти са прогоном дисидената или спречавањем одласка Јевреја из СССР-а?

Американцима су се придружиле 64 земље (чак и Кина) које су забраниле својим спортистима учешће, мада су се неки ипак такмичили у совјетској престоници. Упркос жестокој антипропаганди, 81 држава је послала своје спортисте у Москву. Олимпијску ватру је 19. јула 1980. запалио чувени совјетски кошаркаш Сергеј Бјелов, а Игре је отворио совјетски лидер Леонид Брежњев. Биле су то прве Олимпијске игре у једној социјалистичкој земљи, и у Источној Европи.

Као утеху за земље, америчке сателите, које су бојкотовале Олимпијске игре, САД су организовале дводневне "алтернативне игре" под називом "Звоно слободе", уз учешће атлетичара из 29 држава.

СОВЈЕТСКИ реванш Американцима уследио је четири године касније. СССР и њему идеолошки блиске земље - укупно 14 држава, узвратили су бојкотом Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу. Образложење је било да организатори нису дали довољно гаранција да ће њихови спортисти бити безбедни. Прва земља која се огласила да не жели да учествује на ОИ у САД био је Иран, и то 1983. године.
Притом су Совјети оптуживали Американце да су комерцијализовали Игре и нарушили олимпијске принципе. Касније оцене аналитичара биле су - да оба бојкота нису дала жељене резултате.

И пред Олимпијске игре 2008. у Пекингу чуле су се идеје о бојкоту Кине "због насиља на Тибету" и "масовног кршења људских права". Бука је брзо прошла и Олимпијске игре у најмногољуднијој земљи су одржане на највишем, чак спектакуларном нивоу, уз учешће спортиста из целог света.
БРЕЖЊЕВ БИО ПРОТИВ ОЛИМПИЈАДЕГодину дана после добијања права да организују Летње олимпијске игре у Москви, у Кремљу су схватили да је то прескупа забава. Совјетски лидер Леонид Брежњев је на затвореним скуповима у Кремљу постављао питање да ли је мудрије да се одустане од Олимпијских игара, јер је за њихову организацију потребно много новца. Ипак, Брежњеву су објаснили да би била већа штета ако би се отказала организација. Тада је СССР уложио велики новац у градњу аеродрома и спортских објеката, који су му иначе били потребни.

ОГРОМНА политичка и медијска хистерија оркестрирана је и пред Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. Поред традиционалних замерки Русима да не поштују људска права на Кавказу, појавили су се и нови "аргументи". Американци су били љути на Русе што им нису изручили пребега Едварда Сноудена, који је у Москви добио уточиште и клеветао САД како помоћу компјутерских програма успевају да контролишу и супарнике и савезнике. У букету примедаба било је и хапшење панкерки из групе "Пуси рајот", које су се изругивале својим наступом у православном храму у Москви...

Отварање "беле олимпијаде" у Сочију избегао је амерички председник Барак Обама, уз службено објашњење о "препуном календару обавеза". Да се није радило о бојкоту, председник САД је могао у Сочи да пошаље своју супругу Мишел Обаму, као што је то учинио на Олимпијским играма 2012. у Лондону.

Неки амерички новинари, који слабо познају историју, Зимске игре у Сочију упоређивали су са Олимпијадом у Берлину 1936. у јеку власти нациста. Те америчке свезналице су "заборавиле" да је управо Америка била за то да се одобри организација ОИ Хитлеровој Немачкој, пошто је њена делегација после боравка у тој земљи у извештају написала да није видела да тамо постоји расна нетрпељивост, уз препоруку да САД много тога треба да науче од Немачке о организацији спорта у земљи!?

ЗБОГ првобитног великог допинг скандала, Руси су на Олимпијским играма 2016. у Рију имали мањи број спортиста него што су планирали. Олимпијски комитет Русије је желео да пошаље 387 спортиста, али им је планове покварила Светска федерација лаке атлетике. Осим тога, били су оптужени да су у Сочију "мућкали" са тестовима на допинг. Био је то огроман шок за многе. Тада су многи спортисти из многобројних земаља света подржали руске колеге, објашњавајући да се допинг, поготово у атлетици, знатно више користи на Западу него у Русији. Уосталом, сви савремени препарати који се сматрају допинг средствима направљени су на тој страни планете, а највише у САД.
Зато су руски спортисти били принуђени да се на Зимским олимпијским играма 2018. у јужнокорејском Пјонгјангу такмиче под "неутралном заставом". Било је то колективно кажњавање, због тога што је утврђено да је један број спортиста користио забрањена стимулативна средства.

ОСИМ на олимпијским аренама, хладни рат је стигао и до фудбалских стадиона. Због рата у Донбасу и повратка Крима матици, на "противничкој страни" је вођена велика кампања да се Русији одузме организација Светског првенства у фудбалу 2018. За разлику од спортских организација где је утицај САД и Велике Британије огроман, ФИФА се није обазирала на те прозивке...

Светску смотру фудбала, први пут у источној Европи, у 11 руских градова и на 12 велелепних стадиона, руководство ФИФА оценило је као најбоље организовану до сада. Уједно је то био у историји фудбала најпрофитабилнији шампионат, који је донео чист профит од три милијарде и 533 милиона долара. Због свега тога, на крају су домаћини добили многобројне похвале. Све приче о опасности од терористичких акција су се показале неозбиљним, јер је безбедност спортиста и навијача била на максималном нивоу.

Није уопште спорно да се мора наставити борба против допинга, али за спорт би било лековитије кад би се из њега повукла политика, јер је она много штетнија од недозвољених фармацетских препарата.