СРЕЋНЕ су, али и помало тужне што се нису избориле за полуфинале. Рукометашице, ипак, немају шта себи да пребаце, оствариле су циљ, избориле се за учешће на квалификацијама за Олимпијске игре 2020. у Токију. И у марту ће учинити све да остваре вишедеценијски сан.

- Направиле смо велики успех. Ипак, остаје жал за полуфиналом, јер би то било нешто посебно. Опет, морамо да будемо задовољне што ћемо после много година имати шансу да се на квалификационом турниру изборимо за учешће на Олимпијским играма. Овде смо показале каква смо екипа, да смо јаке када изгарамо једна за другу, јер само тако можемо да се погледамо у очи и кажемо да смо дале све од себе - истиче, за сајт РСС, Марија Обрадовић.

Наша селекција није играла на Олимпијским играма од Сеула 1988. Партије на шампионату у Кумамоту донеле су им и велико самопоуздање.

- Срећне смо што смо направиле најбољи резултат у последњих шест година. На ранијим шампионатима увек нам је нешто фалило, али се сада све поклопило. Једна утакмица нас је одвојила од полуфинала, али ће можда на неком следећем такмичењу доћи и та једна, па да освојимо медаљу. Показале смо чврстину у завршницама, карактер и велику жељу за победом. Од почетка турнира видела се жеља код свих, нека срећа у тиму... Дан смо започињале и завршавале песмом. Већ размишљамо о марту - истиче десно крило Сања Радосављевић.

Одушевљење не крије ни Дијана Радојевић:

- Не скидамо осмех са лица, јер смо оствариле оно због чега смо и дошле у Јапан. Показале смо и менталну снагу, јер смо у другој фази одиграле на врхунском нивоу.

КВАЛИФИКАЦИОНИ ТУРНИРИ
УКОЛИКО осваје пето место, Српкиње ће играти на квалификационом турниру са четвртом екипом са СП, Румунијом и Северном Корејом. У случају да буду шесте, ривали ће бити бронзана селекција са СП, Кина, Шведска или Мађарска. Турнири су од 19. до 22. марта идуће године.