Највећи проблем спорта на глобалном нивоу је употреба недозвољених медицинских средстава ради постизања бољих резултата или једном речју допинг, закључено је на научном скупу који су организовали Олимпијски комитет Србије, Антидопинг ангенција Србије и Правни факултет Универзитета Унион.

Еминентни учесници скупа и веома интересантна тема, која је обрађена из медицинског и правног угла, били су довољан повод да овој трибини присуствује велики број студената, али и гостију из света спорта.

У првом делу дискусије овај проблем сагледан је од стране медицинских стручњака. Проф. др Драган Радовановић, редовни професор медицинског факултета и председник Здравствене комисије Олимпијског комитета Србије се у свом излагању осврнуо на недозвољене супстанце које се уносе у организам спортиста, као и на последице које тај чин може да произведе, а оне су бројне - од физичких промена на телу до стерилитета, рака и смрти проузроковане можданим или срчаним ударом. И поред тих застрашујућих последица употреба недозвољених медицинских средстава је све учесталија.

Према речима др Милице Весић- Вукашиновић, директорке Антидопинг агенције Србије, ова институција је у претходних дванаест година обавила око 900 прегледа спортиста, а да је укључујући и оне српске спортисте који су контролисани у иностранству, до сада ухваћено 94 такмичара у недозвољеним активностима. Ове године је осам српских спортиста пало на антидопинг контроли.

- Стручњаци из српске Агенције спадају међу најбоље у свету, али су средства за њихово функционисање ограничена. Да има више средстава, било би и више контрола спортиста. Примарни циљ нам мора бити превенција, а не казнена политика – рекла је др. Милица Весић Вукадиновић нагласивши да  Агенција стоји на располагању свима који су заинтересовани да сазнају више о конкретним случајевима употребе лекова.

О казнама и ситуацијама у којима су се спортисти нашли након што су користили допинг, говорио је Владимир Вукчевић из Олимпијског комитета Србије.

- Први смртни случај који је настао као последица употребе допинга био је 1960. када је дански бициклиста Јенсен пао са бицикла након што је користио недозвољена средства, пад је био са смртним епилогом. После тог трагичног случаја Међународни олимпијски комитет је одлучио да оснује комисију за борбу против допинга - подсетио је Владимир Вукчевић.

Да је новац, слава и добар резултат у првом плану, нажалост испред здравља и спортске етике, истакла је проф. др Соња Бунчић, професока спортског права на Правном факултету Универзитета Унион.

- Правна регулатива се усаглашава са стањем на терену још од шездесетих година прошлог века, али и је коришћење недозвољених средстава и даље у сталном порасту. На развоју и употреби допинга нажалост раде појединци, лекарски тимови, али и читаве државе и томе се одлучно мора стати на пут - едукацијом и превентивом - рекла је проф. Бунтић.

У овом тренутку процењује се да Србија има око 250.000 спортиста или око 3,5% популације и да ту контрола постоји. Већи проблем је “сива зона” од око пола милиона рекреативаца у којој нема системских решења у борби против недозвољених медицинских средстава.