Дивљи Србин: Најопаснији спортиста бивше Југославије (ФОТО)

Novosti online/Express.hr

четвртак, 07. 11. 2019. у 14:50

Дивљи Србин: Најопаснији спортиста бивше Југославије (ФОТО)

Драгиша Станковић Фото: Youtube

Драгиша Станковић, човек који је рођен у Власотинцу 1939. године је био један од најбољих југословенских боксера

Да је жив Драгиша Станковић би пре два дана прославио 80. рођендан. Легендарни боксер, познат под надимком “Челик” је био један од најбољих југословенских боксера.


Ради се о човеку који је дефинитивно могао да достигне још више успеха, иако је за 15 година каријере имао чак 512 победа и свега осам пораза. Био је европска верзија немани типа Тајсона. Првак Југославије 1961. и 1964. године, замало је победио Мату Парлова, а у првих 20 мечева је остварио исто толико тријумфа, од којих чак 19 нокаутом. Међутим, његов живот није била само статистика, која је била импозантна.


Није био само човек који је у Југославији два пута успео да погоди главни добитак на Лотоу и чак 14 пута заредом добије на спортској прогнози. Уз то је дошао и на глас као страствени коцкар.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТРАГЕДИЈА У РИНГУ: Патрик Деј није преживео последице нокаута

Рођен је у Власотинцу, у јужној Србији 1939. године и дан данас га памте као “дечака који је волео да се туче”. Вероватно ништа од тога не би било да га нису послали у школу у Нишу где је са 17. година открио бокс. Спорт који је болно, некад и крваво, учио човека да је опасно и аутодеструктивно показати непоштовање према другом човеку, било да је ривал у рингу или пролазник на улици. Он је имао срећу да му је отац био богат и утицајан човек, власник продавница, кројачница, фризерских салона, а касније и златара, пре тога је био председник Јабланичког, па Нишког округа. А, онда је, са 17 година ушао у свој први клуб, раднички из Ниша и већ годину дана касније постаје капитен екипе.



Фото: Википедија
Био је то само увод у каријеру у којој је девет сезона наступао за боксерску репрезентацију Југославије, прво као чллан Радничког, па Партизана из Београда са којим је 1961. и 1963 .освојио златни појас, па и Кварнерску рукавицу, па је на под послао и четворицу првака Европе.


Било је у његовом животу свега, па тако и пријатељства са Љубомиром Магашем, позантијим по надимку “Земунац”, опасним боксером, али и човеком озлоглашеним као гангстер који је био осумњичен за убиства и пљачке. Магаш је од власти побегао у Западну Немачку.


Управо је тако Драгиша Станковић са њим и ступио у контакт. У време када је боксовао у Немачкој, под менаџером Бруном Милером. Тај део живота је трајао само до 1970. године када је имао свега 31. годину. Менаџер га је наводно уцењивао свачим и претио да ће му уништити каријеру ако намерно не изгуби један меч. Нудио му је 250.000 немачких марака што је у свету професионалног бокса тада било право богатство.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:Велики успех српских кик-боксера: Осам пута свирали "Боже правде" у Сарајеву


Данас је тешко ући у траг томе да ли је “Челик” пристао или не, али је у историји остала уписана чињеница да је у ринг ушао као и сваки пут и да је реномираног противника нокаутом лансирао кроз конопце већ у четвртој рунди. На шта је то личило најбоље говоре наслови у новинама у Немачкој “Дивљи Југословен разбио Кукеца”. С друге стране, менаџер Милер је очигледно одржао обећање и то је био крај Станковићеве професионалне каријере.


Да иронија буде већа, годину дана после службеног краја каријере је дошла и њена круна. Био је то егзибициони меч у Нишу против тада младог боксера у успону – Мате Парлова, који је тада имао 23 године. Дошло је чак 15.000 људи, а пошто је Парлов проглашен за победника, он је изјавио да је Станковић био “морални победник” и наводно је до краја живота причао да му је Драгиша био један од три најтежа противника у каријери.


Кључни тренутак у мечу је био када је Станковић притиснуо парлова уз конопце, тешко га уздрмао и онда се почетнички повукао рачунајући да ће судија започети одбројавање Парлову. То му је дало времена да се опорави. Станковић је осам година после тога дао и занимљиву, спортску изјаву.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Спектакл у рингу је загарантован

- Не жалим због те грешке. Да сам тада славио питање је да ли би Парлов данас био то што јесте – рекао је Станковић 1979. године.

Драгиша је преминуо 17. јануара 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Нишу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

vuk-manitiddr

07.11.2019. 17:02

Sjećam ga se kao onižeg teškaša ?! Bio je strah i trepet i u Crnoj Gori. Nemam ga nigdje u dokumentima ali čini mi se da je kao amater boksovao poslije 70-e u Podgorici, što lokalni moćnici nebi dozvolili znam pouzdano ?!!!