У ресторану „Спартак” у Суботици додељене су награде најбољим спортистима града Суботице, којима је припала медаља „Лајоша Вермеша”.

Гласовима тридесет чланова жирија, састављеног од новинара, спортских радника и тренера, награђени су: за најбољег спортисту и ове године Давор Штефанек, рвач Спартака и председник Спортског савеза Србије, који је сакупио 289 бодова, док је најбољи клуб Женски фудбалски клуб Спартак са 76 бодова.

Давор Штефанек за недељу дана добио је два признања, а после доделе медаља „Лајоша Вермеша“ рекао је:

- Признања која сам добио - једно од моје земље Србије, а друго од мог града Суботице, чине ме веома срећним и поносним. Изванредан је осећај. Захваљујем се граду и удружењу "Лајош Вермеш" на додељеној награди, али и на традицији коју чувају, јер заиста је важно да се спортисти окупе на једном месту и буду награђени за своја достигнућа и тако их чувају од заборава. Честитам и свим добитницима и желим им још много успеха.

Олимпијски шампион из Рија осврннуо се на своју дугу спортску каријеру:

- Прошло је 15 година од моје прве медаље па је мој такмичарски век у рвању веома дуг, ускоро могу да рвем са ветеранима, али нећу још. Прошлогодишња медаља са сениорског светског првенства доказује и да се добро радило али и да још нисам истрошен - рекао је уз осмех Штефанек и додао:

- Надам се да ће ме у овом спорту наследити неки нови рвачи и да ћемо ускоро видети неког новог олимпијског шампиона.

После завршетка такмичарске каријере Штефанек је открио своје планове.

- Жеља ми је, наравно, да постанем рвачки тренер. На то ћу сачекати десетак година, таман да стаса и мој син Матија. Надам се да ће кренути мојим стопама. Али ако буде фудббалер или се буде бавио неким другим спортом нећу се бунити. До тада желим да се бавим овим послом, мој мандат на место председника Спортског савеза Србије траје до 2021. године, па ћемо видети за даље.

За крај интервјуа овогодишњи лауреат Медаље "Лајоша Вермеша" рекао је:

- Не знам шта бих додао сем да Вам обећам да ћу се максимално трудити да будем успешан на две функције и као председник Спортског савеза Србије и као спортиста. Надам се да ћу се ове године квалификовати на Олимпијске игре, а ако то успем, можете свашта очекивати одмене, можда се опет видимо на "балкону".

Медаље „Лајоша Вермеша” добили су и Тамаш Кајдочи (Клуб дизача тегова Спартак) на другом месту и Андреј Барна (Пливачки клуб Спартак) на трећем месту.

Као и ранијих година спортисти који су остварили пласман од 4. до 10. места награђени су Вермешовим плакетама. Четврто место деле Виолета Словић (Женски фудбалски клуб Спартак) и Леона Рогић (Клизачки клуб Спартак), пети је Немања Ћаласан (Фудбалски клуб Спартак ЖК). На шестом месту се налазе Нора Богнар (Планинарски клуб Спартак) и Ервин Рожњик (Клуб дизача тегова Спартак). Седми је Данило Дулић (Пливачки клуб Спартак), осми Миљан Миловић (Мушки одбојкашки клуб Спартак), док девето место деле Никола Седлак (Шах клуб Спартак) и Стефан Костадиновић (Стонотениски клуб Спартак). На десетом месту се налази Урош Којадиновић (Рукометни клуб Спартак).

И ове године је додељена медаља за спортски подвиг године. Ово признање од 2019. године носи име по Луки Андрашићу, а заслужио га је талентовани фудбалер Вања Звеканов (фудбалер Ђенове).