ШАМПИОН ПЛЕМЕНИТОГ СРЦА: Тешка болест јача од Бенеша

П. Живковић

04. 09. 2018. у 20:12

Било је свега када се осврнем иза себе. И љубави, и страсти, и бола... Живот је то...Качар: Био је оличење снаге и поштења

ШАМПИОН ПЛЕМЕНИТОГ СРЦА: Тешка болест јача од Бенеша

Марјан Бенеш

НАЈВАЖНИЈЕ је бити човек. Имати срце. Кад год бих некога нокаутирао у рингу, одболовао сам то. А опет, усхићење када ти публика кличе је неизмерно - говорио је један од најбољих, а свакако најомиљенијих југословенских боксера свих времена Маријан Бенеш, који је данас, у 67. години, преминуо у Бањалуци.

- Те 1979. пред меч са Сандијем Торесом био сам болестан, исцрпљен, хтео да предам меч, али су ми рекли: "Марјане, цела држава гледа у тебе." Изашао сам неспреман, на чврстог али неспортског боксера, и задобио повреду због које сам касније изгубио око - причао нам је својевремено Марјан у Нишу, где се за време ратних страхота у Босни склонио накратко с породицом.

МИРОСЛАВ ПОПОВИЋ: ВЕЛИКИ БОКСЕР, ЈОШ ВЕЋИ ЧОВЕК МИРОСЛАВ Поповић, легендардни боксерски стручњак и један од наших најуспешнијих селектора, тешко је примио вест о смрти Марјана Бенеша.
- Марјан није био само велики боксер, био је боксерчина, али и још већи човек. Прерано је отишао и сви смо много изгубили. Његово срце је било огромно. Јуначко.

И та повреда ока је утицала на прерани завршетак његове бриљантне каријере. Марјан је рођени Београђанин (11. јун 1951). Мајка Марија и отац Јосип били су наставници. Од оца је наследио склоност ка музици, па је свирао је флауту, клавир и виолину. Одрастао је уз тројицу браће и сестру Љиљану, која му је током каријере била највећа подршка и навијач.

Детињство у Тузли, један од најталентованијих асова племените вештине проводио је уз конопце ринга боксерског клуба Слобода и уз музику. Два старија брата су боксовала, и чини се да је због тога ринг однео превагу над музиком.

- Имао сам десет година. Ушао сам у ринг. Дечко прекопута мене је имао 18 лета. Лако сам га победио - присећао се Марјан момента када је закорачио у свет племените вештине.

Прича о суперталентованом голобрадом момчићу брзо се ширила. Легендарни тренер бањалучке Славије Средоје Зекановић први је схватио какав је бисер и довео га је у "Борик". Легенда о "песнику ринга" је почела да се ствара 1967.

Бенеш је рушио све ривале страховитим јуришима у рингу. Спуштеног гарда, брз, атрактиван, постао је миљеник публике. Освојио је осам титула првака БиХ, четири титуле првака Југославије, блистао на тада најјачим турнирима...

Маестрални ас ретког кова, у аматерском рингу 1973. године, у Београду, постао је шампион Европе. Те године је проглашен и за спортисту Југославије (традиционални избор ЈСЛ "Спорт").

Недовољно спреман, после прележане жутице, Маријан се 1976, после успешних квалификација, појавио и на ОИ у Монтреалу. Није успео да дође до медаље... Ипак, иако су му многи већ тада прогнозирали крај каријере, Бенеш се одлучио да оде у професионалне воде 1977.

- Хтео сам да престанем да боксујем, али људи су ме сретали на улици, грлили ме, љубили, распитивали се за здравље и питали: "Шампионе, кад ћеш у ринг?" Њима сам дуговао. Више него себи - причао је Маријан.

Круну каријере Бенеш је доживео у својој Бањалуци. Иако су му нудили много више новца да меч за титулу првака Европе у верзији ЕБУ, Бенеш је инсистирао да се борба одржи у Бањалуци, у "Борику". Био је 17. март 1979. године, када су улице целе Југославије биле празне.

Ривал, прекаљени Француз Жилбер Коен, чврст, непобедив до тада, сматран је за фаворита. И он је то мислио до четврте рунде! Завршио је на поду, док су Бенеша носили на рукама...

Наставак каријере донео му је успоне и падове... Коначно је 1983. окачио рукавице о клин.

- На крају, уз многобројне трофеје, остао сам без једног ока, са уништеним гласним жицама, смрсканим коленом. Пишем песме, музику, понекад засвирам. Било је свега када се осврнем иза себе. И љубави, и страсти, и бола, и жена. Живот је то - говорио нам је својевремено Маријан.

А имао је све, како се присећао велики шампион, који је први возио БМВ улицама Бањалуке, први носио каубојске чизме, имао два кафића... Успео је да потроши више од шест милиона "дојч" марака.

- Нисам успевао да победим најјачег ривала - живот - кроз горки осмех је причао Бенеш.

Два пута се женио, има три ћерке и сина, највеће благо...

Крај би могао да гласи овако: у Бањалуци је у уторак, у 67. години, преминуо легендарни југословенски боксер Маријан Бенеш.

Али, сви "боксери иду у рај"...


ТЕШКА БОЛЕСТ ЈЕ БИЛА ЈАЧА ОД ЛЕГЕНДАРНОГ АСА...


ЛЕГЕНДАРНИ Маријан Бенеш преминуо је после дуге и тешке болести. Боловао је од "Алцхајмера". Владо Ђајић, директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске, рекао је да је Бенеш преминуо у 9.55 у УКЦ.
- Бенеш је у више наврата био хоспитализован у нашој здравственој установи. Наши лекари и медицинско особље улагали су максималне напоре током његовог лечења - навео је Ђајић, и упутио саучешће породици и пријатељима прослављеног боксера.
Иначе, Бенеш је последњих неколико месеци живота провео је у "Каритасовом" дому за старе у бањалучком насељу Петрићевац. Био је у изузетно тешком стању. Осим ћерки које има са супругом Станом, Жанет и Маријану, Бенеш има још двоје деце из ванбрачних веза, Марију и Филипа. Бивша супруга Стана, од које се развео пре две деценије, бринула је последњих година о Маријану. У томе су јој помогала и деца Жанет и Маријана.


ТАДИЈА КАЧАР: БИО ОЛИЧЕЊЕ СНАГЕ И ПОШТЕЊА


ТАДИЈА Качар, легенда нашег бокса, у недељу је у бањалучкој болници посетио Марјана Бенеша.
- Испоставило се, ево, да сам се тада опростио с њим - каже Качар не кријући да га је погодила прерана смрт драгог пријатеља. - Марјан је био оличење снаге, борбености и поштења. Био је најпоштенији од свих шампиона. Остаје велика празнина у спорту бивше Југославије, нарочито боксу. Много га је погодио распад Југославије, а мени је много жао што је његов пост-спортски начин живота, утицао на прерану смрт. Међутим, најдражи не умиру док живе у лепим успоменама оних који их се сећају. Његово дело остаће неизбрисиво у нашем спорту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Sale

04.09.2018. 20:52

Secam se, kao dete, kako smo se divili i bili ponosni sto je Benes nas bokser. Benesu legendo, nek ti je vecna slava.

BOŽA ZEMUNAC

04.09.2018. 21:00

Čovek ne umire kad je fizički umro,nego kad prestanu da govore o njemu.Ljudino i šampione o tebi će večito pričati kao što pričaju o Roki Marćanu,Džeku Dempseju,Džeku La Moti,Laslu Papu,Popečenku,Kasijusu Kleju,Mati Parlovu,Monzonu...Generacije će gledati tvoje snimke i kopiraće te.Ko je imao sreće da te gleda uživo,zna o čemu pričam.Legendo i šampione laka ti crna zemlja i neka te anđeli čuvaju,jer "bokseri idu u raj".

Dušan

04.09.2018. 21:37

Jedan od junaka mog detinjstva. Jedan, jedini i neponovljiv. laka ti zemlja sampione!

Anton

06.09.2018. 01:13

Asovi poput Benesa ne umiru, oni zive vjecno. I pored svih nepravdi koje je dozivijo, ostao je vjeran svojim uvjerenjima iz mladosti. To mogu samo oni najveci. Pocivaj u miru Veliki Covjece.