Српски ватерполсита Андрија Прлаиновић рекао је да се радује што се у потпуности опоравио од мононуклеозе и изразио наду да ће репрезентација Србије и током наредних година бити у врху светског ватерпола.

- У понедељак сам одрадио први тренинг после више од месец дана паузе. Морам да признам да сам био прилично узбуђен због повратка, јер се не сећам да сам од почетка професионалне каријере, која траје практично од моје 15 године, имао овако дугу паузу без спортских активности - рекао је Прлаиновић за агенцију Бета.

Он је додао да му је "изузетно пријало" што у претходних месец дана није имао обавезе, односно што се опорављао у кругу породице.

- Од када сам постао отац први пут, пре две године, ових четрдесетак дана практично је први период у коме сам у потпуности могао да уживам у породици. То ми је јако пријало, време проведено са њима без путовања, тренинга и утакмица било ми је драгоцено.

Ватерполо репрезентација Србије претходне године освојила је сва такмичења у којима је учествовала, а Прлаиновић је оценио да је услед великог броја утакмица физичка и ментална потрошња била велика и да је то један од разлога мононуклеозе.

- Због свих тих напора организам је мало ослабио, то је довело до пада имунитета што је изазвало мононуклеозу. Ова 2016. година била је посебна за све нас у ватерполу. Имали смо значајна такмичења којима смо сви били јако посвећени. Осим Европског првенства у Београду имали смо и Олимпијске игре у Рију где је генерацијски циљ био да освојимо златну медаљу. Све то је условило гомилање огромног притиска који једноставно потроши човека - рекао је Прлаиновић, још једном се осврнувши на успехе репрезентације током ове године.

- Покушавам да избегнем фразе како бих описао шта је све то за нас представљало, међутим, не могу другачију формулацију да употребим осим да је за све нас играње за репрезентацију нешто посебно, буди посебне емоције и не може ни са чим да се упореди. Када си у прилици да радиш тако нешто, да представљаш своју земљу и свој народ, онда је немогуће, а да се свако јутро не будиш са притиском.

Некадашњи ватерполиста Партизана и Црвене звезде је казао да је играње за репрезентацију велика одговорност, с којом, како је оценио, "можеш да се избориш само ако у свакој секунди тренинга и утакмице будеш сигуран да си да максимум".

- Врхунски спорт са собом носи много стреса, не своди се само на победе, поразе, утакмице и медаље. То је један свеобухватан однос, а посебно је то изражено када је реч о репрезентацији. У животу професионалног спортисте много слободног времена прође у размишљању о теренизима, утакмицама, онима које су прошле и онима које тек треба да се одиграју. То изискује огромну потрошњу па се враћамо на почетак приче како сам добио мононуклеозу и ту ћу ставити тачку. Нисам ни први ни последњи спортиста кога је то задесило. И Федерер је имао и дужу паузу, није то ништа необично, дешава се и другим спортистма. Најважније је да сам се у потпуности опоравио и гледам само напред.

Прлаиновић је изразио наду да ће репрезентација Србије и у наредном олимпијском циклусу остати на врху.

- Амбиције ватерполо репрезентације Србије су годинама уназад увек биле највише и то је један од разлога зашто смо увек у врху. У спорту је најтеже остати на врху, а то су на пример успели Французи у рукомету. Они су већ 10 година владари светске рукометне сцене иако се врши смена генерација. Ми имамо могућност да будемо бар још један олимпијски циклус на врху, до Токија, где ми је циљ опет златна медаља. До тада ћемо пробати да одбранимо друге титуле чији смо власници. Мислим да то ова репрезентација може и мислим да ми играчи сви размишљамо на тај начин.

Андрија се већ вратио у Мађарску, где се прикључио свом тиму Солноку, за који такође наступају Милан Алексић и Живко Гоцић.

- Чињеница да су у Солноку са мном Жиле и Мића много ми олакшава ситуацију. Дуго сам живео у Италији, па је селидба у Мађарску за мене предстваљала велику промену. Њих двојица су ми много помогли да се што пре адаптирам тако да нисам имао никаквих проблема. Нашли су ми се у свакој ситуацији, као уосталом и сви људи из клуба за које могу да причам само у суперлативима. Такву добродошлицу и однос према играчима још нисам видео и доживео, тако да Мађари, што се тога тиче, могу да послуже као пример - закључио је Прлаиновић.