Данило Петровић за Новости Са Ђоковићем (све) мора да функционише

Ђ. САМОИЛОВИЋ

недеља, 31. 05. 2020. у 21:10

Данило Петровић за Новости Са Ђоковићем (све) мора да функционише

Данило Петровић

Самим тим што ће имати удела у турнирима, они ће бити много признатији и више ће се пажње обраћати на њих, каже српски тенисер

БУДУЋНОСТ тениса у наредним месецима огледаће се у мини-турнирима, који се све више организују по свету. Биће их и у нашој земљи, Новаков Адрија тур (13. јун), Типсаревићево Првенство Источне Европе (15. јун), али и ТСС тур, који је стартовао овог викенда. Један од покретача овог пројекта, који ће заменити "праву ствар", јесте и Данило Петровић, наш тенисер који, за "Новости", говори о значају ТСС тура, утицају Новака Ђоковића на његово одржавање, али и о финансијским потешкоћама са којима се сусрећу играчи ван топ 100.

- Ја сам у неку руку зачетник те идеје и мислим да би свако требало да допринесе тенису на свој начин, јер сада имамо времена да се бавимо неким другим стварима, које нисмо ми сами. Чуо сам се са Нолетом, пошто је он председник Савета играча у АТП, и одлучили смо се да мало погледамо у своје двориште и организујемо турнире, будући да се стално причало како би било лепо да се организују неки код нас. Савез је пронашао буџет за турнире, па ће играчи моћи нешто и да зараде, али мислим да ће и људима значити, да се макар нешто дешава у спорту и да има о чему да се пише - говори Данило у телефонском разговору за "Новости".

Истиче и значајан допринос нашег најбољег тенисера у организацији ТСС тура, на чијим ће се теренима одвијати београдски турнири.

ГЛАВНИ ЦИЉ - "ТОП 100" КАДА је у питању ова сезона, Петровић је пре короне себи поставио циљ да се што више приближи магичном броју 100. - Циљ ми је био да се спустим што ближе 100. месту, јер бих онда и финансијски боље прошао и пао би ми велики терет са леђа. То је циљ због којег много тенисера игра, јер када си у "топ 100", наступа финансијска независност, али и највећи турнири, најлепше дестинације...

- Новак је на 100 страна и у Савету играча, има и фондацију, као и турнире које организује по Америци. Али када неко са таквим контактима и толиким знањем о нашем спорту уложи иоле свог времена, а камоли толико колико је он уложио, онда ствар тешко да не може да функционише. Самим тим што ће имати удела у овом турнирима, биће много признатији и више ће се пажње обраћати на њега - прича Петровић.

Будући да је Данило 157. играч света, и он спада у групу играча који добијају новчану помоћ из фонда АТП, и детаљно објашњава како, заправо, функционише расподела новца у белом спорту, и зашто је ова финансијска инјекција неопходна.

- Читам мало и о економији, па бих то упоредио и са нашим спортом. Ова ситуација је највише погодила мала и средња предузећа, а тако је и код нас. Постоји велики раздор у заради између играча који играју гренд слемове и оних који не играју. Зато се и АТП фокусирао на оне од 100. До 500. места. Ми живимо од године до године, будући да су сезоне веома скупе, и знам да су зараде играча ван првих 100 много ниже, а исте су инвестиције као неком ко је 50. или 60. Сви који су ван 100 чекају гренд слем, јер ти квалификације за највеће турнире доносе око 10.000-12.000 долара, што ти даје озбиљан буџет за тренера, физиотерапеута... Срећа у несрећи у нашој земљи је то што се много нас зна одмалена, па тренери који су као чланови фамилије некад и опраштају дугове или ти кажу: "Даћеш кад будеш имао" - дефинише неочекивану ситуацију наш тенисер.

Петровић каже да је привилегија играти у такозваној златној ери српског тениса.

- Откако је Ноле стигао до броја један, све је експлодирало. Јанко и Виктор су били високо рангирани, Филип и Дуци су сада ту око 20. места и људи не схватају какву тениску генерацију имамо још са Ђереом, Кецмановићем... Захвалан сам што живим у овој ери и бавим се тенисом, заједно са нашим вероватно највећим спортистом икад, и мислим да људи заборављају колико је историјских ствари направио - подвлачи Петровић.

СПОРТ БЕЗ ПУБЛИКЕ КАО ТЕНИС БЕЗ МРЕЖЕ

КАО и сви турнири у догледној будућности, и ТСС тур ће бити без оних за које се игра - публике, што ће свакако одузети део ужитка при повратку на терен.

- Сви ми играмо за публику и због те препознатљивости међу људима. Без публике спорт губи душу на неки начин, она је шлаг на торти сваког меча. Публика је постала део спорта, то вам је као да скину мрежу са тениског терена. Јесте то спорт, али нема душу - порука је Петровића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације