СПРЕМАН сам за најбољу сезону - рекао је Новак Ђоковић средином фебруара српским новинарима ни не слутећи каква опасност вреба из прикрајка. Непуних месец дана после тога, отказан је Индијан Велс, а домино-ефекат се пренео и на остатак Тура. Редом су отказивани сви турнири, челници Ролан Гароса су "избегли метак" и преместили други гренд слем у години за септембар, а последња тениска "жртва" вируса корона је Вимблдон, и такав сплет околности оставио је Новака без икакве сезоне, а камоли најбоље.

Е сада, да ли би то била стварно најбоља сезона, успешнија и од оних 2011. и 2015. остаће вероватно предмет вечитих расправа у тениским дискусијама. Али, упоришта за такву тврдњу свакако је било, иако је дошла само после два месеца играња. И јасно је да су у ситуацији када је гледање спорта могуће само на ТВ репризама, сви губитници, али епитет највећег, макар у тенису, могао би да понесе баш Ђоковић. Такво мишљење дели Матс Виландер.

- Највећи губитник је Ђоковић. Он још није изгубио меч ове године и јасно је да је вирус зауставио његов налет - рекао је недавно у једном интервјуу Виландер.

Довољно је само да се погледа бројка од 18 мечева без пораза, па и да лаик схвати да Виландерове речи нису празне. Оно што статистика не говори, јесте да је са два тренутно највећа ривала, Роџером Федерером и Рафалеом Надалом, поприлично лако излазио на крај. Истина, оба сусрета су била на Новаковом "домаћем терену", у Аустралији (против Надала на АТП купу, против Федерера на Аустралијан опену), али на тренутке, њих двојица су заиста изгледали инфериорно у односу на нашег аса. Неодговорно би било тврдити да би се Ђоковић прошетао кроз Ролан Гарос, Вимблдон и Ју-Ес опен, али ако бисмо употребили кладионичарски жаргон, квота је на нашег тенисера свакако била најмања и могуће да би била и у паду како би сезона одмицала, а архивирање сва четири гренд слема у једној години за сада остаје само пусти сан.

Међутим, није само остатак "велике тројке" представљао опасност, ту је и млада гарда која ће у годинама које долазе бити све боља.

И ту лежи још један проблем, Олимпијске игре које су такође померене за наредну годину. Само злато са највеће спортске смотре недостаје у Новаковој ризници, а епитет олимпијског шампиона свакако би допринео наративу о најбољој сезони. Са сваком годином која одмиче, шансе за то се умањују, а када следећег лета, под условом да не буде нових одлагања, Новак стигне у Токио, имаће 34 године, и сигурно неће бити на истом нивоу свежине каквом би тежио у текућој сезони, и то је свакако још једна ставка у којој је номинално губитник. За разлику од Ђоковића, Тим, Циципас, Зверев и остатак тениских звезда у успону, доћи ће са више искуства у ногама, и сигурно ће апетити расти. Јер ако желиш да будеш најбољи, мораш да победиш Новака.

Нико не може са сигурношћу да тврди како би се одвијала сезона да није вируса корона, то је свима јасно. Али исто тако, нико не може да оспори да је у овосезонском маратону, пре него што је вирус обуставио све тениске активности, Ђоковићев залет био знатно дужи него осталих "тркача".

СВИ ОД НУЛЕ
ГОВОРЕЋИ о "победницима" и "губитницима" у целој ситуацији, Матс Виландер је истакао да су играчи који су после Аустралије узели одмор, у бољој ситуацији него остали.
- Мислим да једини играчи који могу да пронађу позитивне ствари у овој ситуацији јесу они који су се из Аустралије вратили повређени. Када тенис поново почне да се игра, сви ће морати да крену од нуле. А веома је лоше то што се не зна када ће почети - рекао је Швеђанин.