БУЛОЊСКА шума у Паризу. У једном сату промене се сва четири годишња доба. Прсти тек прохујале олује "Кјаре" размицали су крошње као да су од гуме и лелујали кранове. Зна да се стушти с неба ледени фебруарски град, а онда засија наједном испод облака, после чега рука инстинктивно тражи по џепу сунчане наочари, а преварени царићи, потпареног перја у влажним крошњама, почињу преурањену песму. И, тако укруг.

У оваквим условима радничка војска под шлемовима ужурбано прекраја тениски комплекс на Ролан Гаросу. Блато, глиб, крш и лом на све стране. Лете најлони и кесе на ветру. Све ће за краће од три месеца бити под конац и спремно за велику тениску представу.

Највећа новост, у позитивном смислу, јесте покретни кров, који је коначно постављен на централни терен "Филип Шатрије". Тако је Ролан Гарос постао четврти, последњи гренд слем с покривеним тереном, четири године после Ју-Ес опена, једанаест после Вимблдона и чак 32 после Аустралијан опена, који већ има три покривена терена.

НОВИНАРИ НА ЦЕНТРАЛНОМ ТЕРЕНУ ВЕЋ годинама, Ролан Гарос живи у ритму радова и тениса. Пред почетак турнира, све се доведе у пристојан ред, а чим победник подигне пехар, дизалице и кранови заузимају своја места. Ове године се, тако, очекује и нови прес-центар на Централном терену. Новинари су прошле године привремено били смештени у Тениском музеју.

Има руководство париског гренд слема донекле и оправдање за ово каскање за временом. Прошли су кроз разне перипетије, размишљали и о пресељењу у близини Дизниленда или аеродрома "Шарл де Гол", али је касније пронађено најрационалније решење, да се прошири постојећи комплекс на суседну Ботаничку башту, после чега су морали и да добију меч пред судом против заљубљеника у нетакнуту природу. Све је то успорило модернизацију. Али сада је то готово прошлост.

Радови су почели још 2011. Изводе се по етапама, а прошле године су биле видљиве највеће промене. Иза стадиона "Сузан Ленглен" тада је преуређено шест мањих терена, а инаугурисан је, у амбијенту тропског биља, нови стадион "Симон Матје", који носи име по другој најуспешнијој француској тенисерки после Сузан Ленглен, као трећи по капацитету на Ролан Гаросу, са 5.000 места.

Велики подухват направљен је и када је, такође за прошлогодишње издање, порушен и из основа сазидан Централни терен "Филип Шатрије", са 15.166 места. На врху је био предвиђен простор за толико потребан кров, чије је постављање започето одмах пошто су одскочиле последње лоптице у едицији 2019.

Кров је, коначно, по плану, засео на нову централну арену. Генерална проба је извршена протеклих дана. Тежак је чак половину масе Ајфелове куле и може да се навуче, по потреби, за петнаест минута.


Фото: Г. Чворовић

Престаће тако, коначно, игра с нервима и стрпљењем, и играча, и гледалаца. Нестаће суморне слике дугог чекања да се небо смилује, убеђивање судија и супервизора да се меч прекине, мучење с тешким натопљеним лоптицама, ситуације у којима киша, песак и ветар онемогућују нормалну игру, као када је, у драматичном полуфиналу прошле године, олујни ветар "Мигел", у сусрету између Новака Ђоковића и Доминика Тима на терен, уз гомилу разлетеле хартије, допремио и цео један кишобран!

Ослабиће, сада, вероватно, и продаја тих кишобрана.

Сада ће се, бар у односу на метеоролошке услове, играти мирнији мечеви. Већ од четвртфинала, биће уведена два стална термина, од 12.00 и 17.00. Новост су и рефлектори на четири терена, уз централни, још и на стадионима "Сузан Ленглен" и "Симон Матје", као и на новом терену број 14, који је, због посебне атмосфере и близине између играча и посматрача, већ постао миљеник домаће публике.

Има још једна новост, која је многе растужила. Сравнили су са земљом чувени терен број један. На Ролан Гаросу воле из пијетета да кажу да стадион није срушен већ уклоњен, услед ширења садржаја. Како год било, нема га више. Игра речи баш не може да утеши носталгичаре. У тој митској кружној арени одиграни су неки од легендарних мечева у историји белог спорта. Али прогрес увек захтева уступке, који понекад морају да буду и болни...

ПАРК УМЕСТО "ЈЕДИНИЦЕ"

ТРАНСФОРМАЦИЈА Ролан Гароса биће потпуна следеће године, када уместо терена број један, који је већ срушен, буде никла зелена површина намењена већем комфору гледалаца и ослобађању крцатих алеја између терена. Тада ће и радовима коначно бити крај.