Знало се још пред почетак финалног турнира Дејвис купа да ће то бити последњи мечеви Јанка Типсаревића у каријери. Желели су Новак Ђоковић, Виктор Троицки, Филип Крајиновић и селектор Ненад Зимоњић да му помогну да се са титулом опрости. Међутим, у томе нису успели.


У четвртфиналу су после драме и дубла Новак и Виктор изгубили од руског тандема Хачанов/Рубљев. Свима је то тешко пало на конференцији за медије после меча.


- Сматрам да можемо да будемо задовољни приказаним. Одлучила је једна лопта, један поен је пресудио да не прођемо у полуфинале. Победили смо веома јаке Французе, Филип је против Цонге одиграо најбољи меч за репрезентацију. По нивоу и по важности тог меча. Толико је важан био и меч Виктора и Јанка против Јапана, где су многи доводили у питање да ли треба да буду у националном тиму. Могли сте да видите да без обзира на форму, године и све заслужују да буду ту. Новак је феноменално одиграо сваки свој меч - рекао је Зимоњић.


Наставио је у истом даху.


- Треба нагласити и да када Новак игра за репрезентацију може само да изгуби, јер се увек очекује од њега да победи. Играч са друге стране мреже нема притисак, може максимално да ризикује. Ноле је учинио да све изгледа тако лагано, иако то није био случај. Његови резултати, не само у репрезентацији, него и овако све говоре. Овде смо и дошли захваљујући победама других играча попут Крајиновића и Лајовића. Ту су и други играчи који заслужују место као Кецмановић и Ђере чије време долази. Није исто када играте турнир и када представљате своју земљу. Потрошња је много већа, они који играју за национални тим најбоље то знају. Убеђен сам да су сви на резерви и да жестоко светли црвена лампица.



Фото: Танјуг/AP Photo/Bernat Armangue


Није могао селектор да задржи сузе и емоције после свега.


- Понекад добијате, понекад губите, све то радите заједно. Најважнија ствар је да су сви имали своју улогу када год су бранили боје Србије. Било је емотивно. Ово је последњи Јанков меч - застао је са сузама у очима.


После аплауза представника медија је наставио.


- Пробајте да нас разумете. Није све у победама и поразима. Ови играчи који седе поред мене, заједно са Филипом и Душаном, то је наша златна генерација. Више од тениса. Дошао је крај. Типса је одиграо последњи меч, наравно, биће и даље са нама ту и у будућности, али је тешко. Сањате да заједно славите на крају, понекад се не догоди оно што желите. Најважније је да сви знају колико нам је стало и колико бринемо једни о другима. Хвала свима што су дошли и што су ту са нама. Није било никоме лако. Кажем, сви смо на резерви са енергијом. Наше пријатељство, борба за Србију, све то нам је дало неку додатну снагу. Надам се да ће доћи и нова генерација са Дуцијем, Филипом, Новаком као лидером и момцима који надолазе. Зато је све оволико емотивно. Срећан сам што сам био део овога и као играч и као селектор, а понајвише као пријатељ.


Виктор Троицки је сав терет пораза преузео на себе.


- У тоталном сам шоку, не знам да ли сам икада осетио овакав шок. Не знам ни сам да објасним овакав осећај. Били смо толико близу победе. Опет, не знам. Тешко ми је, разочаран сам заиста. Нисам ни знао које све емоције испливавају из мене после меча, сада на конференцији ми је још теже. Не могу да вратим време, али ће ми бити јако тешко да се опоравим од овог пораза. Хаос ми је у глави. Не знам, без речи сам...


Признао је да му је веома тешко.


- Никада се овако лоше нисам осећао. Никад овако нешто нисам осетио. Изневерио сам тим. Извињавам им се. Водили смо у тај-брејку, имали шансе да добијемо. Грешио сам у кључним тренуцима. Бог ми је једном дао да будем херој када смо освојили, сада ми је то одузео. Разочаран сам. Много емоција, тежак меч, одлучио је један поен. Разочаран сам што нисам задржао фокус до краја - причао је Виктор.


Управо је Јанко Типсаревић био тај који је охрабривао момке после свега што се догодило.


- Више пута сам рекао да нисам већи патриота од било кога ,не само када је тенис у питању, већ и кошаркаши, фудбалери и остали спортови. За све ово време колико сам у саставу разлог тога је што су ми то најлепше недеље у години. Интерно причамо да једва чекмао Дејвис куп, а то није случај са другим репрезентацијама. Био сам у ситуацијама да сам по неким мојим стандардима “изневерио тим”, што је глупост. Увек смо давали максимум, нема разлога да се неко осети изневереним. Због приватних односа које имам са свима успомена које ће ми остати су те недеље које смо проводили заједно - тренинзи, вечере, пантомиме, ма све.


Стао је у одбрану Троицког.


- Победе, порази, нису то оно што је битно. Овај прелепи спорт вас чини јачим. Ове емоције вас натерају да пожелите да се убијете када изгубите овако нешто. Све те емоције после свих ових година. Момци су ми се извинили, али ме нико од њих није изневерио. Не слажем се за Виктором који је рекао да му је бог одузео победу. Сви знају да су ми ови момци као браћа и бићу уз њих у некој другој улози - закључио је Типсаревић.