НЕПЛАНИРАНО слободно време са сином Матеом и супругом Дејвидом за капитена репрезентације Србије Јелену Брукс (31) је драгоцено. Породица наше кошаркашице тренутно ужива у чарима одрастања најмлађег члана у мађарском Шопрону, али има једну неиспуњену жељу. У питању је повратак у Србију, који чекају од почетка марта...

- За мене није проблем прелазак границе, али јесте за мог супруга Дејвида и сина Матеа, који имају америчке пасоше. Без речи сам већ дуго, не могу да схватим ситуацију - прича Јелена за "Новости". - Покушала сам преко КСС, разговарала сам и са људима из наше амбасаде. У Мађарској постоји правило да ако је један члан породице држављанин те земље, онда сви могу да уђу. Код нас бих само ја могла, а они не. Звали смо америчку амбасаду, ту не добијамо никакав одговор. Пакујемо се, у нади да ће се убрзо ствари променити. Само желимо да дођемо кући. Лакше би било и да Матео може да види бабу и деду, да се игра са братовим клинцима.

Међутим, чувена беба са прошлогодишњег ЕП на коме је "дебитовао" са само три месеца, сјајно се сналази и у овој ситуацији.

У НАЈБОЉИМ СМО ГОДИНАМАМНОГИ због одлагања ОИ виде као проблем чињеницу да су главне кошаркашице Србије прешле границу од 30 година... - Како Ана Дабовић воли да каже, ми смо у најбољим годинама. Очекивало се да буду померене, тако да је мени битно само да будемо здраве. Верујем да ћемо издржати и да ће све то бити лепо. Ова велика пауза може да се искористи на позитиван начин да се тело регенерише, опорави и да све то 2021. буде како треба. У малом размаку нас чека ЕП па Олимпијске игре.
- Са годину и два месеца има већ став да је главни, намргоди се и зна да ће бити по његовом. Пресмешан је скроз. Од почетка овог стања кад је схватио да сам стално ту и да не идем на тренинге, прикачио се и нераздвојни смо. Играмо се, шетамо, учимо да убацује неке облике, слушамо прве његове речи. Живимо у мирном месту, па кад изађемо он трчи од куће до куће и испод ограда гледа псе. Обожава да седне насред улице. Ја одржавам кондицију јурећи за њим. Имамо среће, стварно је дете које освоји свачије срце чим га виде.

Стање у мађарском граду је под контролом и бар што се тога тиче породица Брукс је потпуно безбедна.

- Нема никаквих гужви, људи поштују мере. Нема полицијског часа и мислим да нема ниједан случај заразе. Носе се маске и рукавице, на време су у држави кренули са свим мерама... Све што је радила Аустрија, одмах после је и Мађарска, тако да мислим да је била добра реакција још на почетку. Нама је доступна и сала, која је дезинфикована и може да се ради са тренером, или да сама будем у теретани.

Недавно завршена сезона за Јелену је била прва клупска после порођаја.

-Било је физички тешко, али супер сам издржала. Стварно нисам осетила никакве последице због брзог враћања на терен на Евробаскету. Једино су ме болела колена, али то је било исто и пре. Заиста волим Шопрон, навикла сам се, следећа сезона ће ми бити укупно седма овде у више наврата. У овом граду сам упознала и Дејвида... Тако да, видећемо, можда и до краја каријере останем - закључила је Јелена.