ИЗ малог ушушканог мађарског Шопрона, где јој је баш све било потаман, кошаркашица Александра Црвендакић (24) одлучила је да оде. После шест година проведених у првом иностраном клубу, дошло је време да наша репрезентативка промени средину и суочи се са новим животним изазовима. Следећа станица је француски Асвел, на чијем челу стоји славни Тони Паркер, који је изразио задовољство због доласка Српкиње.

- Пријају ми лепе речи председника клуба, сви знамо ко је он. Похвале су само подстицај да се тренира још више. Драго ми је што долазим у клуб где је озбиљно схваћен женски тим, у који желе да улажу - прича Црвендакићева за "Новости". - Ове сезоне су ушли у плеј-оф Евролиге, а сматрам да ће и наредне имати јак ростер који може да направи добар резултат. Мада, код нас жена се никад не зна... Зависи како се ко уклопи, а и потребно је мало среће. Свакако се надам да ћемо бити једна од јачих екипа у Европи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Генерални секретар ФИБА: Kошаркашки вирус јачи од короне

ЖАО МИ ЈЕ ЗБОГ ИГАРА ВЕСТ о одлагању ОИ Црвендакићева није лако прихватила.
- Свакако да ми је жао, разочарана сам, јер смо сви чекали само да дође лето и почну припреме за Токио. Ипак, свесни смо каква је ситуација у свету и да ништа прече од здравља не постоји, тако да ћемо се стрпити годину дана.

Александра се веома радује испитима који је чекају у новој опреми.

- Сагледала сам све опције и Лион ми се највише свидео због комплетне атмосфере у екипи. Напредују из године у годину, у клубу раде људи који су играли кошарку, и то на много вишем нивоу него ми. Знају шта је потребно да би се остварио велики резултат. Драго ми је што ћу бити део велике организације и надам се да ћу успети брзо да се уклопим, јер имају играчице које су дуги низ година заједно, како у клубу, тако и у француској репрезентацији. Познато је да је њихово првенство једно од најјачих физички у Европи. Није лако, све ће за мене бити ново, али сигурна сам да само тако могу да напредујем.

Из Шопрона је у коферима понела само најлепше успомене.

- Увек сам причала да ми је тај град друга кућа, јер сам тамо одрасла, и кошаркашки и као особа. Шест година сам била скоро са истим саиграчицама, оне су ми постале велики пријатељи, као и сви остали људи из клуба. Много ми је лепо било и наравно да ћу се једног дана вратити. Ипак, сматрам да је време да изађем из зоне комфора. Осетила сам да морам да идем даље, да ми требаjу ново искуство, нова лига, изазови...


Фото: Инстаграм
Тренутно наша кошаркашица проводи време код куће у Лозници, необично за ово доба године.

- Коначно уживам са породицом. Трудим се да што више будем са њима, да читам, гледам серије, филмове, успевам да урадим и нешто од тренинга, колико ми услови дозвољавају. Чекам да се смири ситуација и да се вратимо свакодневним обавезама.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кукоч, једини Балканац који је играо за шампионске Булсе: Није Краус крив за све, а да сам ја био Мајкл Џордан не бих био човек као он

Још док се вирус корона није у потпуности проширио на ова подручја, Александра је са Шопроном доживела неправду у Евролиги. Требало је да играју са италијанским тимом Скија, али је клуб одлучио да не путује због здравствене ситуације. ФИБА није имала разумевања, па је уписан пораз службеним резултатом 20:0, који их је коштао пласмана у плеј-оф.

 - Веома нас је погодила та одлука, јер смо сматрали да ће сви разумети, с обзиром на то каква је ситуација била у Европи, а поготово у Италији. Срећна сам што је клуб ставио наше здравље на прво место. Нисмо хтели ништа да ризикујемо и касније се испоставило да смо направили најпаметнију одлуку. Можда смо тај дан и неки после тога биле разочаране, али сад видимо какав је исход. Све је стало, тако да је јасно да смо били у праву - закључила је Александра Црвендакић.

СЕСТРА ЕЛЕНА ОБОЖАВА КОШАРКУ
КОРАЦИМА старије сестре кренула је и Елена Црвендакић. На младу кошаркашку наду Александра је изузетно поносна:
- Она у Америци иде у средњу школу и игра за школски тим. Завршила је трећу годину, после ће, надамо се, на колеџ. Видећемо како ће ићи даљи развој, јер јој је тек 18 година. Надам се да ће бити боља од мене. Код нас се све врти око кошарке, она је баш обожава. Имамо кош код куће, тако да се редовно такмичимо кад смо обе ту... А супер нам је и то што не играмо на истој позицији.