ИМАО је прилику за десет година у Меги, од тога осам као шеф стручног штаба, да учествује у развоју неколико НБА играча, међу којима је најуспешнији Никола Јокић. У биографији велике звезде Денвера заувек ће писати име Дејана Милојевића, тренера са којим је радио три године пред одлазак преко океана. На ту чињеницу млади стратег ће увек бити поносан, као и на све што је досад урадио у тренерском оделу.

- Можда када се заврши каријера Николе Јокића, он буде наш најбољи играч свих времена. Много ми је драго што сам радио са таквим суперстаром - признаје Милојевић у разговору за "Новости". - Срећан сам што се добро носи са славом. Са већином играча који су отишли из Меге се чујем, па тако и са њим.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Помоћ из Сакрамента: Богдановић, Бјелица, Владе и Ана Дивац шаљу медицинску помоћ Србији!

ИСТИ ОСЕЋАЈ КАО ДА ИГРАМТРЕНЕР Меге је био један од играча који су обележили Јадранску лигу почетком овог века.
- Има већ 11 година колико не играм и не недостаје ми. Испуњава ме тренерски посао, даје ми исти осећај у телу као када сам био кошаркаш - каже троструки узастопни МВП регионалног такмичења (2004, 2005, 2006). - Узбуђење приликом победе или пораза је исто као и онда. Све ме "радило" на исти начин. Нисам неки тип који жали за било чим. Учим сваког дана, исправљам грешке, трудим се да напредујем. Чујем се са другим тренерима и уживам у причама о кошарци. Мега ми је много дала, али и ја сам њој, такође.

Рад са талентованим младим играчима, којима се прогнозирају високи домети, Милојевићу веома прија.

- Леп је то посао, није тешко. Неко од њих постане врхунски кошаркаш, а неко не. Свако има шансу, али не успеју сви да је искористе. У том развоју је педагошки део подједнако битан као и тренерски.

Иза Дејана је једна тешка сезона у АБА лиги, током које су његови момци водили велику битку за опстанак.

- Регионално такмичење никад није било јаче, а ми смо у сезону ушли веома млади. Изгубили смо неке утакмице на почетку, ту нам је пало самопоуздање. Као и сваке године, други део лиге смо одиграли боље, јер су млади играчи напредовали. Рад крене да се исплаћује и онда и партије буду знатно квалитетније. Не знам како ће се такмичење завршити, оно што смо могли да урадимо на терену, ми смо урадили. Постоје шансе да опет неко од играча заврши у НБА, тако да сам задовољан на крају.

Као награда за труд и рад, на адресу Дејана Милојевића стигао је позив селектора Игора Кокошкова да заузме место асистента.

- Није ме изненадило, јер верујем у своје квалитете. Нисам се колебао ни секунде. Драго ми је што је изабрао мене и Владу Јовановића, који је један од најбољих младих тренера у Србији. Кокошков је врхунски човек и стручњак, задовољство је радити са њим. На првој акцији смо имали мало времена да било шта урадимо, забележили смо победу и пораз, али је целокупан утисак одличан.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НБА лига разматра наставак сезоне од плеј-офа: Јокић одмах против Хардена и Вестбрука?

С обзиром на то да има већ прилично дугачак стаж у екипи Меге, Милојевић признаје да је близу одласка на следећу станицу, која је повезана са каријером његовог сина.

- Тренутно игра у Беовуку и задовољан сам његовим развојем, какав је кошаркаш, а и какав је човек постао. Борбен је као и ја, али игра потпуно на другој позицији, бек је, па не могу да кажем да имамо сличности. Довољно је добар да обезбеди стипендију на америчком колеџу, тако да је наша породична жеља да наредне године сви одемо у САД. Мислим да је за њега најбоље да заврши тамо факултет, а и надам се да ће мој следећи корак бити НБА. Ипак, жеље су једно... Не знам да ли ће се остварити, али план нам је отприлике такав - закључио је Милојевић.

ПАМЕТАНОДМОР
ВЕЋИНА играча је наставила да тренира и у новонасталим условима, а Дејан нам је појаснио како цела ситуација изгледа из тренерског угла.
- У изолацији сам, гледам да будемо код куће, док ово не прође, и то је то. Требало би паузу да искористим да се одморим, а и нешто паметно да радим. Чудан је живот без спорта. Нe памтим када сам имао оволико слободног времена. Постао сам пре осам година у Меги први тренер, чак и између сезона нисам имао дуже паузе, јер сам ишао на Летњу лигу у Америку... Пријало је првих неколико дана, а сад већ и не.

НЕ БЛЕДИ ЉУБАВ ПРЕМА ПАРТИЗАНУ
СВАКА утакмица против Партизана почиње јаким аплаузом за Милојевића, некадашњег капитена црно-белих.
- Апсолутно ми све то значи. У Партизану сам играо пре 14 година, давно је било. После толиког времена њихова љубав према мени, а и моја према њима, не бледи и поносан сам на то. Феноменалан је осећај кад изађем на терен и чујем овације са трибина.