НЕСРЕЋНЕ околности изазване глобалном вирусном пандемијом могле би да посеју семе из којег ће проклијати нешто плодоносно за српску кошарку, такође и за европску. Рецесија која је већ обила врата клубова и провалила у њихове касе, вероватно ће приморати газде на штедњу смањењем броја странаца, чији уговори прогутају већи део нестабилних буџета.

И Црвена звезда и Партизан су свесни тога да ће се обилан млаз из државне славине свести на капљање у наредном периоду. То може да принудно "ресетује" клупске политике и прореди стране држављане у редовима вечитих ривала. А ове сезоне има их толико да се слободно може говорити о потпуном губитку националног кошаркашког идентитета.

Десеторица у Звезди, рачунајући двојицу са српским држављанством (Џенкинс и Пантер) и двојицу са којима су раскинути уговори (Дерик Браун и Фаје). Деветорица у Партизану, укључујући натурализованог Пејџа и Параховског као промашену инвестицију. "Вечити" су оборили рекорде у броју страних играча и домаће претворили у егзотичну појаву.

Партизаново покриће може да буде најбоља сезона од губитка статуса евролигаша, Звезда нема ни то упориште. Резултати црвено-белих вероватно не би били лошији да су ту Душан Ристић (позајмљен Астани), један од најбољих играча ВТБ лиге, и Драган Апић који је током прошле сезоне из ФМП прешао у Локомотиву, у тренутку када је био МВП АБА лиге. Ни Партизану свакако не би одмогао Вања Маринковић, од летос проспект Валенсије.

- Могуће је да Звезда и Партизан теже врхунским резултатима и без великог броја странаца - рекао је недавно за "Новости" тренер Барселоне Светислав Пешић. - То је процес, у којем је прво питање шта за њих представља успех у Европи. Могуће је, уколико се одоли огромном притиску, да морају да буду шампиони. Наравно, све зависи и од стандарда. Партизан каже да је циљ да игра у Евролиги и онда пусти у Валенсију најбољег играча Маринковића. Кључ је у адекватном раду са младим играчима, без тога је немогуће.

Најмлађи Звездин првотимац је 22-годишњи Бориша Симанић, у тренутку прекида сезоне ко зна који пут маргинализоване улоге. Клинци с којима се потписују први професионални уговори углавном су архивирани у кратким вестима на клупском сајту. Одавно је пресушио и Партизанов извор младости, сада се наде полажу у 19-годишњег Уроша Трифуновића. Делује као да клуб који је са младим тимом 1992. освојио Европу покушава да прибави алиби.
ДВА ИГРАЧА ПО КЛУБУ? ПРОМЕНА курса у европској кошарци могла би да крене од Италије, земље коју је најтеже погодио вирус корона.
- Најмање 14 клубова неће моћи да исплаћује плате играчима - написао је у колумни за "Газету" амерички тренер Дан Питерсон, који је репутацију стекао у Италији.
- Да се стави ограничење на два странца по клубу? Зашто да не? Тако је било до 1996. Клубови који играју у Европи могли би да имају право на још једног. Да ли желе да испуне дворане навијачима? Италијани желе да гледају Италијане на терену. На почетку не морате да размишљате о великим стварима, корак по корак...

Да је тако нешто могуће и 20 година касније, у време када су странци увелико извршили инвазију на Стари континент, показао је Олимпијакос евролигашком титулом 2012. У финалном мечу против ЦСКА, тренер Душан Ивковић веровао је својим младим играчима (Папаниколау, Слукас, Манцарис, Кешељ).

- Ово треба да буде подстрек свим европским нацијама, свим клубовима који су запоставили рад са младим играчима. Уместо њих, гледамо већином осредње Американце. Нису то, као некад, Боб Макаду и Мајк Дантони, од којих су могли да уче и играчи и тренери. Ово је доказ да се велики тимови не мере буџетом, а добри играчи висином плате - рекао је тада Ивковић у разговору за "Новости".

Под притиском финансијских губитака насталих обустављањем такмичења, можда ће клубови у одређеној мери одустати од стратегије осредњих Американаца. Руси и Италијани већ дуго плаћају њену цену. То се може рећи и за нас. Ове године стиче пунолетство генерација рођена у години последње репрезентативне титуле. Шпанци су неочекивано васкрсли на Светском првенству у Кини прошлог лета, али ни они више немају у понуди надолазеће звезде. Французи су одласком Паркерове генерације огрезли у суви просек.

Српске клупске перјанице остале су без вечитог аргумента да "живе од продаје младих играча". У овом тренутку немају робу за продају. Тренутак је да дефинишу појам успеха. Да ли је успех бити евролигаш без шансе за место међу осам најбољих, чак и са десеторицом странаца? Какви су финансијски ефекти учешћа у лиги која победу награђује са 37.000 евра? Када би Град Београд вратио тржишну цену изнајмљивања "Арене", и зарада од улазница била би занемарљива у односу на суму коју зарађују страни играчи.

Можда ће клубови и национални савези, под принудом економских последица вирусне епидемије, изабрати тежи пут и посветити се стварању играча. До највећих успеха никад се није стизало лаким путевима.

КАЛЕВУ ПРЕТИ ГАШЕЊЕ
ЕСТОНСКИ Калев је поништио све уговоре са играчима, па и са онима који су имали вишегодишње уговоре.

- Са половином смо постигли договор, са осталима још преговарамо - рекао је председник клуба Томас Линамае.

Због губитка прихода планираних од продаје улазница и спонзора, постоји могућност гашења клуба.

- Клуб нису само играчи, имамо и остале трошкове - додао је Линамае.