Из тоталне изолације у Болоњи, која траје већ више од две недеље, огласио се хрватски  кошаркаш  Рок Стипчевић (33). Играч италијанског Фортитуда, у разговору за „Вечерњи лист“ добро се носи са самоћом у четири зида, али и са одвојеношћу од породице, па и са тиме да је пре 18 дана постао отац по други пут.

Стипчевић сматра најбољом одлуком то што је средином фебруара послао трудну супругу и четворогодишњу кћерку у Задар

– Назвао сам таста, који је дошао по њих. Прво је била идеја да у Задру буду кратко, међутим ситуација је била таква да је за њих боље да остану тамо до даљњег. Моји родитељи имају 75, односно 65 година па чак и да могу до Задра, не би сада било паметно то учинити. А размишљао сам како то да изведем, али и клуб очекује од мене да будем на располагању када се поново стекну услови за то. А да одем у Хрватску могло би да се деси да из ње не могу да изађем. 

Комуникација у овим тешким временима се код свих раздвојених породица обавља преко видео позива. Тако је и код Стипчевића:

– Видим се са својима преко видеопозива, а Сиена ме назове када јој треба дозвола да једе чоколаду. Дирне ме то, али много је људи с тежом судбином од моје па не разбијам главу много. Уосталом, наше деде и баке су преживеле ратове, па морамо и ми ово.

Током изолације у Болоњи Рок највише времена проводи у тренинзима.

- Вежбање редовно је увек био мој стил живота. И ово ће престати, а тело мора да остане у форми како би поднело нове спортске обавезе које ме чекају. Опет ћемо играти кошарку. Јако сам иновативан, смислио сам нове вежбе. Пре неки дан сам смислио да направим тег од метле и на крајеве шипке ставим велике флаше воде, па ми је та дршка пукла. 

Описао је Стипчевић и каква атмосфера влада у Болоњи, на улицама и шта им је дозвољено:

- Грађани смеју да оду само до најближе продавнице и апотеке. Полиција је на сваком ћошку и ако вас зауставе и закључи да сте имали ближу радњу кажњавају вас.  У продавнице можете да уђете без маске ако држите дистанцу, али не смете да уђете без рукавица. У великом супермаркету сме боравити, у једном тренутку, 15 људи. Срећом, нема несташица. Можда се неће наћи најквалитетније црвено месо или флаша врхунског вина, али основне потрепштине не недостају.

У режиму исхране, на коју сваки спортиста мора да пази како се не би угојио, овом кошаркашу помаже један навијач Фортитуда.

 – Газда ресторана за који поуздано знам да држи до највиших хигијенских стандарда навијач је нашег клуба па ми они достављају ручак. Ја платим преко апликације, а они ми оставе испред врата. Доручак и вечера су у мом аранжману – испричао  је спартанац Стипчевић.