У БИОГРАФИЈИ Немање Гордића подебљане су две титуле АБА лиге, признање за МВП финала регионалног такмичења, пет сезона у Евролиги и чак 18 освојених пехара у националним куповима и првенствима Црне Горе, Хрватске и Србије. Такав си-ви био је сјајна препорука за повратак српског плејмејкера у Хумску, са неупоредиво битнијом улогом у односу на оно коју је имао седам година раније.

Његово искуство и квалитет би требало Партизану да помогну да лакше изађе на крај са изазовима у најважнијем делу сезоне, који ће, надамо се сви, почети када се смири ситуација коју је изазвао вирус корона.

- Тренутно смо у шоку. Али на нама је да слушамо људе који су надређени за то. Шта је ту је, надамо се да ће ускоро да се среди - почео је Гордић причу од горуће теме.

СРБИН ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ ПЛЕЈМЕЈКЕР Партизана је рођен у Мостару, одрастао у Гацку, а сада живи на релацији Београд - Подгорица. - Таква је судбина нас који смо се задесили на том подручју у време рата. Многи људи кажу: "Он је Босанац", јер не знају. Ја сам Србин из Херцеговине и ту нема никакве забуне. Добио сам позив да играм за репрезентацију БиХ и са ове тачке гледишта видим да то није било добро за моју каријеру. Коштало ме је много тога, али није ми жао, поносно носим дрес земље у којој сам рођен... Просто, кад играте за национални тим који није предодређен да прави резултате, ружно је да кажем, али немате користи никакве. Мени је каријера пошла узлазном путањом кад сам узео слободо лето, посветио се себи и индивидуалном раду са Ацом Матовићем. Да сам то урадио раније, био бих бољи играч.

Црно-бели су освајањем првог места у регуларном делу АБА лиге обезбедили предност домаћег терена у плеј-офу, баш као и у Еврокупу, јер су били најбољи тим у топ 16 фази. У четвртфиналу их чека дуел са Униксом, али тек пошто се буду стекли услови за играње...

- Када погледам екипе које су прошле међу осам у Еврокупу, не видим изразитог фаворита. Све су то добри, тврди тимови и мислим да свако сваког може да добије. Ми смо већ отишли корак даље у односу на претходну годину, на добром смо путу да направимо одличан резултат. Имамо квалитет да се носимо са свима и не треба превише да обраћамо пажњу на противнике. Мени лично, после напорне сезоне у Евролиги, баш прија играње у Еврокупу.

Гордић је убеђен да његов садашњи тим поседује шампионски ген.

- Био сам део екипа које су освајале трофеје и мислим да имамо то нешто у себи што је потребно да би се дошло до врха. Карактерни сегмент је веома важан. На терену смо много јачи тим него што изгледа када се друге екипе погледају појединачно. То је наш највећи квалитет. А други је велика ротација... Интензитет кошарке је све већи, тако да је битно што се користи свих 12 играча и што се свако од нас ставио у функцију тима, а индивидуалне бројке оставио са стране.

За сада су у клупске витрине унели два пехара намењена победницима АБА суперкупа и Купа Радивоја Кораћа.

- Клуб као што је Партизан не сме да се задовољи тиме, већ мора да покуша да освоји и преостала три такмичења (Еврокуп, АБА, КЛС). Тежак је пут пред нама.

До последње титуле на регионалној сцени "ваљак" је стигао у сезони 2012-2013, симболично баш у тој такмичарској години црно-бели дрес носио је Гордић.

- Тад је била последња - зачуђено је упитао Немања. - Прошло је много година, време је да се титула врати у Хумску.

Када направи паралелу између тог тима и садашњег састава, једна ствар му упада у очи.

ПРВИ НА ВЕЧНОЈ ЛИСТИ ВЕЛИКА част за Гордића је прва позиција на вечној листи АБА лиге када су поени и асистенције у питању. - Нажалост, после толико година изгубимо осећај за неке ствари, претвори се све ово у професионализам, рутину, свакодневницу, посао. У први мах кад су ми рекли за оба рекорда, реакција је била: "У реду, супер". Сад видим да није мала ствар јер лига је јака, много добрих играча је прошло кроз њу. Реткост је да кошаркаш буде први и по поенима и по додавањима, зи на то сам поносан.

- Од свих људи који су део најуже екипе, остао је само Ниџа економ (Никола Томашевић) - насмејао се, па наставио. - Тада је заштитни знак била младост, а сада је то, ипак, искуство. Тренер је странац, иако прича на српском. Све је другачије, али драго ми је што сам опет ту и надам се да ћемо поновити успех.

Код Дулета Вујошевића, Гордић је са 24 године био међу најискуснијима, сада је поново исти случај и код Андрее Тринкијерија.

- Немам неки осећај да сам старији, али свестан сам да имам много утакмица у ногама. Играо сам у екипама које побеђивале и губиле финала. Знам која је разлика и када видим неке ствари могу да сугеришем саиграчима, заједно са Новицом Величковићем. Имамо екипу у којој нема сујете, можда се некоме не свиди критика док је врућа глава, али у суштини нема љутње.

Немања је у каријери углавном играо у региону - за Будућност (2005-2010, 2016-2019), Игокеу (2013-2014), Цедевиту (2014-2016) и Партизан (2012-2013, 2019-). Једина два клуба ван АБА лиге чији је дрес носио су италијанска Лотоматика (2010-2012) и украјински Азовмаш (2012).

- Тако се просто наместило. Увек сам бирао нову средину по осећају. Постоје играчи који воле да играју у иностранству, јер бити ту негде близу куће није баш једноставно. Много је више обавеза, ту су другови, породица, траже се карте за утакмице константно... Не може свако да издржи притисак. Мени је породица највећа подршка, прија ми што сам ту. Био сам члан екипа које су у врху, играо Евролигу, не видим да је минус.

Када сабере и одузме све што је прошао у каријери, закључак је да је најбоља сезона за њега 2017-2018, када је са Подгоричанима био шампион региона, постао МВП и обезбедио учешће у Евролиги.

- Тај тим ме изузетно подсећа на овај садашњи у коме сам. Кад погледам као искусан кошаркаш, јасно ми је да у каријери ретко имате улогу какву ви мислите да заслужујете. Играча је 12, тренер је један, много је другачији поглед из та два угла. Мени је током те сезоне у Будућности баш било све по укусу, легло ми је потпуно. Тешко млад играч схвати да се то можда дешава једном у животу. Већи део каријере је борба да се уклопите, да извучете најбоље из улоге коју сте добили у одређеном систему. Драго ми је што су тренутно играчи Партизана свесни те чињенице и што прихватају део коју су добили, па добро функционишемо као тим.

Крајем септембра ће напунити 32 године, па логично с времена на време у мисли долети реченица: "Шта после каријере?".

- Помишљам све више на ту тему. Прошао сам много клубова, видео ствари које бих мењао... Мислим да младим играчима треба да се омогући прилика за бољи развој, и кошаркашки, а и саме личности. Ето, можда бих почео радећи са младима. Није лак тренерски посао, не бих сигурно кренуо од сениорске кошарке... За развој су сјајни сада у Партизану Матовић и Шћепановић, велико су богатство за Тринкијерија. Свиђа ми се тај начин рада. Али да не планирам превише унапред, имам ја још много да играм - завршио је са осмехом разговор Гордић.

ПИЛОТ ИЛИ КОШАРКАШ

ЗА Немању је кошарка једина професија у којој себе може да замисли.

- То је спорт који највише волим, ушло ми је у крв, па чак и у слободно време седим и гледам Евролигу или НБА утакмице. Кад сам био мали, говорио сам да ако не будем кошаркаш бићу пилот. То ми је занимљиво и баш кул занимање.