ЕМОЦИЈЕ, жар и жеља, који су га красили у дебитантској сениорској сезони у дресу Партизана (2004-2005), нису се променили ни данас. Капитен црно-белих Новица Величковић (33) са готово идентичним изразом лица сваки пут излази на терен, презентујући публици и саиграчима карактер какав у спорту може само да се пожели.

Увек је са клубом из Хумске био повезан на необичан начин, а од суботе увече та нит је добила специјални сјај. Искусни крилни центар је престигао легендарног Петра Божића и постао рекордер Партизана са 472 одигране утакмице.

- Осећам се поносно и срећно, јер ово није мала ствар - каже Величковић у разговору за "Новости". - До пола ноћи сам одговарао на поруке. Клуб ме је, такође, изненадио са честиткама Вујошевића и Божића. Јављају се саиграчи, навијачи... Стварно ми много значи, јер сам у Партизан први пут стигао са непуних 15 година. Тад сам само сањао да уђем у први тим, а нисам могао ни да замислим колико би било лепо да будем играч са највише утакмица.

Као поклон за ово историјско вече добио је победу против ФМП у дворани у Железнику - 87:57.

- Пре утакмице нисам размишљао о рекорду, али како се приближавао крај, све је било решено што се резултата тиче, почео сам да мислим и о томе. Домаћи играчи су знали, странци нису толико били упућени, али сам им рекао пре него што се завршио меч... Сви су се радовали. Стварно једна лепа ствар за мене. Али опет, желим да нагласим да је битно то што смо победили и одиграли тимски.

Иако је капитен враћао причу на екипу, централна тема се, ипак, вртела око њега и великог достигнућа.
КЛУБОВИ2004-2009. Партизан 2009-2012. Реал Мадрид
2013. Мега Визура
2013-2014. Бамберг
2014. Мега Визура
2014-2016. Трабзонспор
2016- Партизан

- Толико година сам провео овде, толико тога ми је дао Партизан - емотивно је објашњавао Новица. - Он ме је изградио као личност. Поред породице, мојих родитеља, деце, жене, сестре, Партизан је нешто највеће што имам у животу. Последњих неколико година будим се и размишљам само о тренингу и како ћемо да добијемо утакмицу. Остаће заувек неизбрисив траг у мом животу. Још кад сам играо за Земун као клинац, тражили су ме многи клубови, ја сам желео само овде. А кад сам стигао у Хумску, љубав се само појачавала... Потписао сам, отишао на прву утакмицу да гледам, мислим да је Партизан - Барселона, и од тад све траје.

После прве епизоде у Партизану, Новица је свој пут наставио у Реал Мадриду (2009-2012), па Меги, Бамбергу, Трабзонспору... Повреде су га спречиле да направи каријеру какву су му прогнозирали, али да је његов пут ишао другим током, тешко би доживео овај историјски тренутак.

- И поред свега тога, ја сам на себе најпоноснији. Мислим да би 90 одсто играча одустало да им се десило оно што и мени. Није лако прихватити сазнање да не можеш да даш ни упола од онога што си некада могао. Враћам се у Партизан 2016, имам 29 година у том тренутку и сви због мог стања већ говоре да сам матор. Билe су у једном тренутку 50-50 одсто шансе да ли ћу наставити да играм кошарку. Извукао сам са оваквим телом и више од очекиваног и зато сам поносан.

Пред почетак сваке сезоне се лицитира да ли ће Новица потписати нови уговор или не.

- Па увек размишљам да ли ћу моћи да изгурам годину пуну успона и падова. Али, узео сам ту кошаркашку лопту са 10 година у руке и ево већ 23 године сам оптерећен њоме. Знају моји родитељи да нисам улазио у кућу, само сам био на терену. Неће бити лако растати се једног дана с њом. Једина жеља у баскету коју имам је да вратим Партизан на место где припада, да буде поново прави и тад ћу бити задовољан - завршио је разговор Величковић.

У УТОРАК СА ДАРУШАФАКОМ
ВЕЋ у уторак кошаркаши Партизана играју меч трећег кола топ 16 фазе Еврокупа са Дарушафаком у Истанбулу (18.15).

- Битно је много да се то добије, јер би старт са 3-0 био изузетно значајан. Ако будемо играли кao у последње време, сигурно да можемо то и да остваримо. Врлина тима је да остане на месту и када се побеђује и да не диже еуфорију. То успевамо после свакодневних разговора... Коментари на друштвеним мрежама и по медијима да смо сада фаворити за освајање такмичења, не треба да нас дотичу. Морамо да живимо сваки дан заједно, као и до сада, само тако ћемо направити нешто.