Колико пут до спортских звезда може да буде трновит одлично зна Владимир Штимац. Искусни центар, који је недавно трећи пут у каријери задужио опрему Црвене звезде, говорио је за литванске медије о дечачким данима далеко од куће.

Некадашњи репрезентативац Србије је као тинејџер напустио родни Београд и отишао у Жалгирис, чији је члан био од 2005. до 2008. године.

- Дешавало се да у Литванији буде и -40. Стварно је тешко живети у тим условима. Волео бих да видим да млади играчи чешће пролазе кроз овакве ситуације. Наравно, причам о здравом кошаркашком окружењу. Онда вас околности науче дисциплини и основама кошарке – рекао је Штимац и потом се осврнуо на неке лоше навике које је тада тешко успевао да контролише.

- Много сам волео да једем. Дешавало ми се да одем у Србију на одмор и да се за десет дана вратим са пет килограма вишка. Уживао сам у храни. Само сам јео и јео. За људе из једне пекаре био сам највољенији комшија. Ишао сам тамо сваког дана. Само бих покупио кесу коју си му остављали. Ставим је у ранац, платим и одем. И тако из дана у дан.

На његову срећу, у Жалгирису је тада као тренер радио Казис Петкавичијус, који се према дечаку из Србије поставио као други отац.

- Болео бих да га сада видим и јавно му се захвалим на свему шта је урадио за мене. Никада нисам видео да је био лоше расположен. Имао је много година. У том тренутку 70, али је изгледао као да има 20 мање. Увек је био ту за нас. Стално нам је показивао како треба да играмо испод коша. Његова методологија се заснивала на старој школи, али је учинио да сви будемо бољи“.

Некадашњи репрезентативац СССР преминуо је 2008. године, а колики је утицај имао на Штимчев живот, говори простор који му је српски центар посветио у интервјуу.

- Био је човек пун анегдота. Знао је да раније дође по мене како би загрејао аутомобил. Радио је то како се ја не бих смрзао. Стално смо причали, волео сам да причам са њим. Велико поштовање.

Велико поштовање Звездин кошаркаш има и према некадашњем хрватском репрезентативцу Марку Поповићу.

- Дешавало ми се да останем без новца. Жалгирис ми је дао клупски аутомобил, али ја нисам имао паре за гориво. Било ме је срамота да зовем родитеље. И онда сам назвао Марка Поповића. Рекао сам му да сам остао без пара. Он је био смирен. Одмах ми је позајмио новац и рекао да не треба да бринем. Од њега сам научио много. Саветовао ми је како да се понашам са новцем и да не правим глупости.

Знао је Поповић и да га укори.

- Отворено ми је једном приликом рекао да сам превише дебео и да морам да смршам. Дисациплиновао ме је. Једном приликом ме је изрибао на тренингу. Говорио је да се нисам ни ознојио и шта је уопште радим у животу. Био ми је од велике помоћи и то нећу никада да заборавим – рекао је Штимац.