Капитен женске кошаркашке репрезентације Србије Јелена Миловановић Брукс истиче да јој је 2019. година била најбоља у животу, али да се не би поново усудила да игра за репрезентацију само три месеца после порођаја.

- Постала сам мајка, родитељ, остала сам здрава, освојили смо бронзу на ЕП, били смо међу нашим навијачима, клупска сезона је била добра ... Свеукупно, 2019. је била моја најлепша година. Била је дивна, једва чекам да видим шта ће 2020. да донесе", изјавила је Брукс на почетку разговора за Тањуг.

У години иза нас кошаркашица мађарског Шопрона као капитен водила је рерпрезентацију до трећег степеника на победничком постољу на Европском првенству, које су заједно прошлог лета организовале Србија и Летонија.

Била је то прва медаља за кошаркашице Србије после 2016. и олимпијске бронзе из Рио де Жанеира и прво одличје после повратка Марине Маљковић на место селектора.

- Изузетно велики успех. Причали су да је ретко који домаћин успео да освоји медаљу. Не могу да кажем да није било очекивања јавности, пошто од наших људи ниједна репрезентација није испраћена на првенство, а да се не очекује више од неких могућности. Драго ми је да је екипа била спремна на тај притисак и схватила га као нешто добро, а не да нам буде отежавајућа околност. Мислим да смо добро одрадиле посао и сада када са ове временске дистанце гледам, то је велики успех- објашњава крлини центар српске селекције.

У марту 2019. на свет је донела сина Матеа, а само три месеца након порођаја, Брукс је одлучила да игра за репрезентацију.

Њена одлука изазвала је велику пажњу јавности, а 30-годишња Крагујевчанка истиче да се не би поново одлучила на тај потез.

- Када сам сазнала да сам у другом стању, одмах сам се видела са Марином и рекла сам јој каква је ситуација, да ћу пробати да останем у што бољој форми и да се вратим у тим. Тако да је то успело. Када бих поново била у истој ситуацији, не бих то поновила. То је био можда мој најтежи период, моје најтеже лето и психички и физички. Без обзира на резултат који је остварен, не бих са својим телом пролазила те исте ствари које сам пролазила прошлог лета. Био је лепо, било је дивно, успела сам. Хвала Богу, за сада не вучем никакве последице, али стварно не бих то опет урадила. Можда би неко други то поновио, али ја стварно не бих -истиче Брукс.

Током припремног периода, са њом су били син и муж Дејвид. Мали Матео био је 13. играч и маскота репрезентације, а током ЕП Брукс је са њим у наручју излазила пред новинаре у микс зони и на конференције.

После победе против Велике Британије у борби за треће место у београдској Арени, мајка и син су заједно изашли на победничко постоље.

- То је била моја жеља, јер нисам хтела да се одвојим од Матеа, који је био изузетно мали. Не бих могла да проведем припреме без њега и једини начин да ја будем уз репрезентацију јесте да и он буде са мном. Био је ту и мој супруг, јер без њих двојице не бих могла ни да прођем кроз све то кроз шта сам. Да сам била сама, вероватно бих одустала на самом почетку - рекла је Брукс и осврнула се на то колико јој се живот променио од тренутка када је постала родитељ.

- Променило ме је родитељство, сада више нисам сама себи у центру пажње. Имам и родитељство и брак, сада имам своју породицу. И даље сам дете својих родитеља, али не живим са њима. Сада имам своју породицу, имам о чему да бринем. Диван је осећај када дођем кући и када знам да треба неком другом да спремим нешто за јело, да нисам само ја битна и да се цео свет не врти око мене. Родитељсво је изузетно лепо утицало на мене, јер сам постајала саможива и то је почело да смета људима у мојој околини и мојој породици. Све то је лепо утицало на мене, тако да је родитељсво највећа промена у мом животу.

Кошаркашице Србије 2020. годину отварају олимпијским квалификационим турниром, који ће се од 6. до 9. фебруара одржати у Београду.

Ривали Србије у хали "Александар Николић" биће Мозамбик, Нигерија и Сједињене Америчке Државе, које су као светск првак већ обезбедиле визу за Токио.

- Верујем да можемо у Јапан и само желим да све девојке буду здраве и да у таквом стању дођу на квалификациони турнир. Само тако можемо да будемо у стању да направимо леп резултат. Надам се пуној хали и подршци наших навијача, јер нам много значи што смо домаћини тог турнира.

На питање шта жели да јој 2020. година донесе Миловановић Брукс каже:

- Наравно да ће новогодишње жеље бити у вези са Олимпијским игама, али ајмо прво дан по дан, месец по месец. Наш спорт је напоран и постаје све напорнији и свима нам је циљ да будемо у што бољој форми и што здравији. Ту су и жеље за моју породицу, да будемо здрави и да све иде лепим током, без неких дешавања због којих ћемо пустити сузу... Тешко да ми 2020. може да буде лепша од 2019, али бих волела да дође до тог нивоа да могу да их поредим, да следеће године у ово доба када будемо разоговарале имам много тога лепог да наведем-закључила је Брукс.