“Правио сам се паметан, па сам постао тренер”: Јовановић за “Новости” о ФМП-у, раду са младим талентима, плановима (ФОТО/ВИДЕО)

Ми. Рогач/Ђ. Матић

25. 12. 2019. у 20:45

“Правио сам се паметан, па сам постао тренер”: Јовановић за “Новости” о ФМП-у, раду са младим талентима, плановима (ФОТО/ВИДЕО)

Владимир Јовановић Фото: Д. Стјепановић

Када сам у Младеновцу одрадио тренинг у школи кошарке са децом, знао сам да је то то. Можда им не прија да чују истину у лице, али нас је такав однос довео до оваквих резултата - каже Владимир

ПРЕ десетак година Владимир Јовановић похађао је Пољопривредни факултет, на коме не само да је полагао испите, већ је и бранио боје студентске селекције, градио пријатељства, путовао на Агрономијаде. Деценију касније многи га сматрају једним од најперспективнијих кошаркашких стручњака у Србији. Већ трећу сезону успешно са клупе води екипу ФМП, за коју кажу да тренутно игра најлепшу кошарку у АБА лиги.


У разговору за "Новости" пре свега је објаснио тај животни обрт, који га је навео на прави пут.


- Моја породица је са села. Пољопривреда је нешто што сам волео као млад, сматрао сам да је наша земља прилично погодна за њен развој и зато сам направио такав избор. Али оног тренутка када сам схватио да желим да будем тренер, само сам престао да идем на факултет, што је лоше. Апсолвент сам и остало ми је неколико испита. Међутим, обећао сам неким члановима породице да ћу завршити кад-тад - открива Јовановић.

КО ЈЕ ПРАВИ ЈОВАНОВИЋ? ЗАНИМЉИВО, у кошарци постоје два тренера са истим именом и презименом. Старији је некадашњи тренер Партизана...
- Стално нас мешају. Чак на ФИБА сајту је једно време на мом профилу стајала његова слика. Једном сам примио и позив, причао са човеком буквално пола сата и тек кад ми је поставио неко питање везано за Кубањ, схватио сам да није желео са мном да прича, него да нас је помешао.


Диплома на Пољопривредном ће још мало морати да сачека. За њега је најбитније да је завршио студије на ДИФ и да може да се бави послом који највише воли.


- Још док сам завршавао играчку каријеру, стално сам се правио паметан и причао свима шта треба да раде, тад је и било назнака да би могао да постанем тренер - уз осмех објашњава Владимир. - Када сам код једног мог пријатеља у Младеновцу одрадио тренинг у школи кошарке са децом, знао сам да је то то, јер сам видео обострано задовољство. Почео сам ту да радим, после сам уписао струковне студије, јер ми је школа била потреба да бих се озбиљније бавио том професијом.


На факултету се десио сусрет, који се може назвати судбинским.


- Упознао сам професора Радивоја Мандића (ради у ФМП) и он је поприлично заслужан за мој даљи развој. Био сам један од старијих студената, самим тим и зрелији и приближнији њему годинама. Препознао је у мени жељу и таленат. Питао ме је да ли желим да дођем у ФМП да видим како све то изгледа у сениорској кошарци. Тада се поклопило да је из клуба отишао тренер Мишко Пејић, а клупу је преузео Милан Гуровић, који није имао стручни штаб. Ја сам дошао да гледам тренинг, па да будем волонтер, касније сам добио и нека задужења, то се показало као добро и прикључен сам стручном штабу 2012. Мислим да је то била прилика коју нисам смео да пропустим, а она је дошла као награда за неки раније уложен труд, још и током играчких дана.



Фото: Д. Стјепановић
Пет година од првог доласка у Железник, Владимир је постао шеф струке. И даље са истим ентузијазмом сваког дана стиже на тренинг из Младеновца, и често се кући врати тек увече.


- О времену које проведем у сали најбоље прича моја супруга. Само физички део тренинга је два пута по два сата, али потребан је пуни радни дан да би се све припремило. Анализирање нашег тренинга, скаутирање противника, праћење промена у кошарци. Ван тога стигнем мало да се поиграм са сином, одведем га у вртић... Сваки дан путујем, јер нисмо желели да се преселимо у Београд. Жена се бави адвокатуром, има у Младеновцу добар посао и било би глупо да она путује. Овако ја идем сваки дан у једном правцу 60 км и није ми тешко.


ФМП је тренутно четврти у АБА лиги са скором 8-4. Један од тријумфа уписали су против првопласиране Будућности.


- Највише ме радује то што људи причају о начину игре, о модерној и брзој кошарци која нас краси. Нама је на почетку сезоне једини резултатски циљ био да останемо у АБА 1 лиги и то се није променило ни сада. Не смеју резултати да нас повуку, морамо да останемо на земљи. Играмо лепо, једноставно, не компликујемо. Момци нису сујетни, или јесу онолико колико тим може да истрпи.


Рад са младим играчима је веома специфичан, али Јовановић се с тим добро носи.


- Добра страна тог посла је што можеш брзо да видиш плод рада. Кад је млад кошаркаш он брже напредује, брже усваја нове ствари... Али ту су велике осцилације са којима се боримо.


Олакшавајућа околност за развој младих је неограничен број сати у сали.


- Имамо одличне услове, дворану на располагању скоро целог дана, медицински блок, ресторан, теретану. Мој стручни штаб у саставу Миодраг Динић, Александар Зарић, Марко Станојевић, Радивоје Мандић и Бојан Стајић су увек ту. Заједно са мном улажу сву енергију и време да изгледамо на терену како изгледамо.


Са играчима каже да има фер однос, као и да је према њима сурово искрен.


- Увек им говорим да је школа на првом месту и ако због ње пропусте тренинг, то је сасвим у реду. Морају да схвате да постоји живот и после кошарке. У сваком тренутку знају да од мене могу да потраже помоћ, да ме позову у било које доба дана или ноћи... Отворену комуникацију имамо и на терену и ван њега, увек им кажем шта мислим. Није им пријатно да чују истину у лице, али мислим да нас је такав однос довео до оваквих резултата.


Као своју врлину Владимир види способност да уочи личне недостатке.


- Знам шта ми недостаје и стално радим на томе. Волим да чујем позитивне ствари о себи, али сам увек отворен и за негативну критику или сугестију, јер из тога увек може да се извуче поука. Себе едукујем сваког дана кроз литературу, часописе, семинаре, разговоре са тренерима. Често се чујем са колегама, посебно волим да разменим мишљења са Слободаном Клипом. Баш као што играчима говорим, тако и ја знам да морам да останем на земљи и да наставим да радим на себи - закључио је талентовани стручњак Владимир Јовановић.


НИСАМ ЖЕЛЕО ДА БУДЕМ ПРОСЕЧАН

О ИГРАЧКОЈ каријери Владимир прича са сетом у гласу.

- Прошао сам све млађе категорије у Беобанци, која је тад била одличан клуб. Тренирали су ме одлични тренери, био сам и капитен, желео сам и да наставим. Али десиле су се неке ствари приватно, уз ситне повреде. После неког времена сам видео да нећу бити добар колико сам хтео, а нисам желео да будем испод просека и тако се и завршило.


О ТАЛЕНТИМА У ФМП

ПОЗНАТО је да у ФМП тренутно каријеру граде играчи попут Пецарског, Раданова... којима су одавно прогнозирани огромни домети.

- Успео сам да нађем са свима њима заједнички језик и они врло добро знају шта мислим о њиховом таленту, као и да сматрам да је за мене, ипак, највећи таленат за рад. Уколико буду радили искористиће оно што им је Бог дао, а ако не, онда само могу да се уздају у срећу. Неки су схватили, неки не могу да прихвате, али на мени је да им то кажем.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Marko

26.12.2019. 14:40

U redu ta priča o radu, ali najtalentovanijima, znači Radanovu i Pecarskom, moraš da daš mnogo veću minutažu i da ih ne izvodiš posle prve greške. Na takovom odnosu prema mladim igračima je nekada izrasla jugoslovenska košarka. Ali, ako, recimo, Radanova nema u igri u poslednjoj četvrtini, to znači ne postoji poverenje u njega niti da se prepoznaje njegov potencijal i tu onda nikakvo zalaganje na treningu neće pomoći da on postne ono što bi morao - izuzetan igrač. Ništa bez utakmica.