Дерби сусрет између Црвене звезде и ФМП остао је упамћен по драми из које је бранилац титуле на крају изашао као победник у додатних пет минута борбе. ФМП је практично целу утакмицу диктирао темпо и резултат, највише захваљујући одличном издању Окбена Улубаја, који је утакмицу с црвено-белима завршио уз 19 поена, пет скокова, четири асистенције и једну украдену лопту за индекс корисности 21.

Само у завршних минут и по последње четвртине Улубај је убацио пет важних поена, укључујући и тројку на 22 секунде пре истека времена за изједначење и продужетак. Само мало среће недостајало некада трофејном младом репрезентативцу Турске да израсте у потпуног хероја Пантера, али је свакако привукао велику пажњу кошаркашке јавности у Србији.

На питање да ли је било посебне мотивације за меч против Црвене звезде, турски интернационалац као из топа узвраћа:

- Наравно да има. Ипак је наспрам нас био најбољи клубу у Србији. Имали смо велику жељу да победимо, одиграли смо јако добар меч и борили се до последњег атома снаге. Видели сте колико ФМП може и поносан сам на саиграче и екипу – каже Улубај.

Како време пролази Улубај игра све боље. У последње три утакмице је на просеку од 16 поена, 3,3 асистенције и 2,9 ухваћених лопти  и већ је скренуо пажњу на себе појединих клубова у региону и Европи:

- Задовољан сам својим играма, али свакако могу још много боље. Много ми је лакше када уз себе имам тако добре саиграче и тренера. Опуштенији сам и уживам у игри захваљујући њима, што се и види на паркету.

После иницијалног периода адаптације на живот у Београду, нову средину и клуб, Улубај каже да му је много лакше и да је сада апсолутно фокусиран на извршавање кошаркашких обавеза.

- Много ми је помогло то што су и моји саиграчи приближних година као и ја. Можемо да се дружимо, причамо о темама које интересују практично све нас. Изађемо понекад на кафу или у ресторан на ручак. Највише су ми се нашли Алекса Раданов и Стефан Ђорђевић, они су ми стварно много учинили да ми привикавање на нову средину прође безболно - прича Улубај и у даху додаје:

- Велика је ствар за све нас што имамо тако млад и талентован састав. Напредујемо свакодневно, радимо много на томе да одржимо добар ниво игре и да се развијамо у правом смеру. Сезона је дугачка, зато је битно да се сви боримо за исти циљ и наставимо с радом.

Ништа што се дешава у Железнику није случајно. Уз рад педантног стручњака Владимира Јовановића Пантери су сезону отворили серијом од четири победе и у једном моменту били су једина непоражена екипа у АБА лиги. О делу једног од најталентованијих тренера Улубај је имао само речи хвале.

- Влада је изванредан тренер и педагог. Велики је тактичар и то је оно што ми се посебно свиђа. Према мени је баш добар, стално разговарамо о детаљима везаним за игру, али често и о стварима које немају везе с кошарком. Могу слободно да кажем да уз сав таленат који поседује једног дана ће сигурно радити у Евролиги или чак НБА лиги. Има квалитет да достигне тај ниво.

Ипак, ФМП у претходне четири утакмице има три пораза, с тим да је и даље у зони плеј-офа. Улубај каже да се амбиције ниједног тренутка нису мењале и да је цео тим на истом путу.

- Наш циљ је да добијемо што више утакмица до краја сезоне, а амбиција да се пласирамо у плеј-оф. Наравно, то не зависи само од нас, јер је доста екипа које претендују ка те четири позиције. Ми ћемо да радимо на томе да одемо у доигравање, али немамо притисак морања. То је, просто, наша жеља да направимо што бољи резултат.

С обзиром на дугогодишњу спортску сарадњу између Црвене звезде и ФМП, али и трансфера који су се претходних сезона догодили у оба смера, 23-годишњи крилни кошаркаш признаје да би волео да једног дана задужи опрему црвено-белих.

- Наравно да бих, то није само моја амбиција, већ и мојих саиграча. Међутим, о томе не причамо, јер није у реду да то радимо сада, када је сезона у пуном јеку. Волео бих да заиграм за Звезду, али морам и много да радим како бих достигао тај ниво.

С обзиром да је каријеру почео у Ефесу, затим играо и за Јесилгиресу и Дарушафаку где је постао освајач Еврокупа, како је дошло до одлуке за селидбу у Београд и ФМП?

- У Београду сам био већ у фербуару, пре него што сам потписао за ФМП. Мој агент Марко Јелић ми је много причао о српској кошарци и АБА лиги и није ми било тешко да донсем одлуку. Од раније знам тренера Јовановића, али и неколико момака из екипе пошто смо се укрштали на репрезентативном нивоу, што је допринело мом опредељењу да пређем у ФМП - прича Улубај и наставља:

- Овај клуб је подигао много квалитетних, младих играча и знао сам у какву средину долази. ФМП може да ми помогне да се додатно развијем као играч. Тренирамо јако, по два пута дневно. Ујутру су тренинзи технике, имамо квалитетан програм рада. Тешки су тренинзи јако, ради се доста, али сви видимо резултате на паркету.

Између Србије и Турске дуго влада озбиљно кошаркашко ривалство, па у том духу Улубај може да каже шта је то што жели да преузме из српске кошарке како би био бољи играч.

- Доста је разлика између турских и српских играча, али оно што ми је посебно запало за око јесте да су српски кошаркаши већи борци. То је оно што желим да изградим код себе.

А, ко је заправо Окбен Улубај?

- Једноставан момак, који воли све што воле млади. У кошаркашком смислу играч сам који покрива позиције два, три и четири, играм практично све што тренер од мене тражи и увек себе стављам у службу екипе. Искрено, када нисам на тренинзима и у обавезама, највише волим да седим код куће, да одмарам, гледам серије и опуштам се. Нисам превише захтеван у том смислу.

Момак родом из Бакиркоја има озбиљан спортски, односно кошаркашки ген у својој породици, пошто су се игром под обручима бавили и његови родитељи, те ујак...

- Да, истина је. Због њих сам се од малих ногу определио за кошарку. Кажу ми родитељи да сам на утакмицама био редован од малих ногу, практично од две године, мада се тога лично не сећам. За мене није ни постојао други спорт осим кошарке.

Оно чиме Улубај може да се похвали јесу медаље с репрезентативних такмичења. У периоду од 2012. до 2016. године Улубај је узео по три златне и бронзане медаље са кадетском, јуниорском и младом репрезентацијом Турске.

- Да, то је било сјајно време. Имали смо јако добру генерацију (између осталих Кенан Сипахи, Џеди Осман, Берк Угурлу, Толга Геџим прим. аут.), били смо заједно јако дуго и ето, освојили много медаља. Искрено, сада више не размишљам о том периоду. Оставио сам све у прошлости. Било ми је лепо, али сада размишљам о садашњости и будућности, како да будем бољи играч и напредујем што више.

Током времена у Турској није се наиграо на клупском нивоу и признаје да му је то јако тешко пало...

- Тешко је, јер се навикнете на то да играте и онда само од једном добијате по пет минута, играте понекад... Тежак је тај прелаз из јуниорске у сениорску кошарку, поготово када не играте јер можете да изгубите континуитет. Играо сам десет година без престанка као клинац и онда нисам добио праву шансу. Сада је већ много лакше.

Поред кошарке, у Београду ужива и ван терена.

- Највише се то своди на изласке на кафу и у ресторане на ручак или вечеру. Када имаш око себе саиграче сличних година, лако је да се снађеш у новом месту. Београд је сјајан град и све оно што сам досад видео јако ми се допада.

О Јадранској лиги Улубај је имао само речи хвале. Каже да је то права лига за развој младих играча и да није погрешио што је Турску заменио Србијом. Зато смо на крају морали да га питамо – ко му је најтежи противник којег је чувао досад?

- Ух, јако тешко питање - каже Окбен уз осмех и закључује:

- Можда је то Алекса Раданов, с обзиром да с њим највише радим и стално смо противници на тренинзима. Он је фантастичан момак и играч, има блиставу будућност пред собом и ако буде наставио овако да ради верујем да ће далеко догурати. Што се играча у другим клубовима тиче, најтеже ми је било против Јаке Блажича и Билија Берона, без дилеме.