На данашњи дан 2001. године у Сарајеву је преминуо Мирза Делибашић, један од најбољих европских кошаркаша двадесетог века.

Кошаркашку каријеру почео је у Тузли играјући за Слободу. Након две сезоне проведене у екипи из родног града, 1972. године прелази у сарајевску Босну за коју је одиграо око 700 утакмица и постигао око 14.000 кошева.У дресу "студената" Кинђе је освојио два првенства Југославије и куп тадашње државе. Делибашић је предводио Босну до тада највећег клупског успеха у кошаркашој Југославији. "Студенти" су 1979.године, победом над екипом Емерсона 96:93, у Греноблеу, постали прваци Европе.

Из Сарајева 1981. године одлази у Мадрид где игра за Реал са којим осваја титулу првака Шпаније. Иако није остао дуго у шпанском клубу, Кинђе је оставио велики траг.

Са репрезентацијом Југославије освојио је све што се могло освојити. Доносио је медаље са светских и европских првенстава, као и с олимпијских и медитеранских игара. Са сваког је донео барем по једно злато.Прву медаљу, и то златну, са Југославијом освојио је у Београду на Европском првенству 1975. године. Исте године Кинђе и друштво окитили су се још једним најсјајнијим одличјем на Медитеранским играма у Алжиру.

На Олимпијским играма у Монтреалу наредне године Југославија је освојила сребрну медаљу. Кинђе је са Југославијом 1977. године на првенству у Белгији одбранио титулу првака Европе. Југославија је првак света постала је на Филипинима 1978. године. Наредне године Делибашић и саиграчи су заузели треће мјесто на Европском првенству у Италији, али и злато на Медитеранским играма у Сплиту.

На Олимпијским играма у Москви 1980. године, Југославија је освојила своју прву и једину златну медаљу у кошарци.

На Европском првенству 1981. године окитио се сребрном медаљом, а годину дана касније на Светском првенству у Колумбији освојио је бронзану медаљу.


Кинђе се за време рата у БиХ борио на један други начин. Био је селектор кошаркашке репрезентације БиХ која је 1993. године на Европском првенству освојила осмо место. То је још увек најбољи пласман државног тима БиХ на европским такмичењима.Године 2002. године Делибашић и његов велики пријатељ Даворин Поповић, добили су статуе у парку код ФИС-а у Сарајеву. Исте године прихваћена је иницијатива да дворана у склопу КСЦ Скендерија добије његово име. Осим тога, од 2005. године игра се турнир посвећен овој великој кошаркашкој икони.

Легендарни Богдан Боша Тањевић је у једном интервјуу открио да је Мирза био аутодеструктиван и да га је туга убила.

"Мирза, мислиш ли да се од алкохола лако умире? Не, друже, то је тешка смрт. Ако си јунак и ако то већ хоћеш, скочи у Миљацку, па заврши причу" - говорио сам му.

Када сам га, пет мјесеци пре смрти видео поседњи пут, то више није био Мирза Делибашић. Смањио се, једва да сте га могли пронаћи у том великом кревету. Изнурен, очајан... Полумртав. Али је и даље пушио као Турчин. Умро је од болести која се зове туга. Зове се рат. Зове се Југославија"

Умро је 2001. године у 47. години живота у Сарајеву.

"Долетети, као Мирза, до самог Сунца и онда се сурвати у понор, то је заиста трагедија достојна једног Икара" написао је у његов биограф Слободан Ђурасовић.