Српски кошаркашки тренер Игор Кокошков ових дана најинтересантнији је саговорник на спортским новинским страницама у региону. Нови селектор репрезентације Србије и помоћни тренер Сакраменто Кингса био је саговорник портала Index.hr и говорио својим претходницима, будућности, омиљеним играчима, НБА лиги, странцима у националним тимовима, кошарци у Словенији, Хрватској, Србији ...


- Ја настављам тамо где су стали моји претходници. Душан Ивковић, Жељко Обрадовић и Саша Ђорђевић радили су фантастичан посао, неговали су традицију, те култ кошарке и репрезентације. Тај култ је нешто што је неопходно, да сваки играч сматра да је чин играња за своју земљу нешто посебно. С друге стране, у односу на Хрватску, мислим да имамо нешто бољи баланс у саставу, боље смо попуњени на већем броју позиција. Сећам се репрезентације Бразила која је у једном тренутку имала три стартна НБА центра, три доминантна центра, Сплитера, Варежаа и Ненеа, а опет ништа нису могли да уараде. Без обзира на то колико они били врхунски, нису могли сва тројица у исто врема да буду на паркету. Репрезентацију не чине имена, него тим. По мени су то два кључна фактора који чине разлику између српске и хрватске репрезентације - рекао је Кокошков.


Нови селектор Србије рекао је ко су по њему најбољи европски кошаркаши заувек.


- Дражен је у време кад сам одрастао и формирао се био идол генерација. Због Дражена смо заволели кошарку. Дражен није био само кошаркашка звезда, он је био рок звезда. Без дилеме, Дражен је број један, Сашу Ђорђевића бих ставио на број два, Тони Кукоч на три и Владе Дивац на четири.


Постоји могућност да Шејн Ларкин постане Хрват и да обуче дрес репрезентације. Кокошков је испричао свој став о странцима у националним тимовима:


О ЛУКИ ДОНЧИЋУ: ОН ЈЕ МОЖДА НАЈСВЕСТРАНИЈИ ИГРАЧ НА СВЕТУНеизбежна тема ове сезоне, у свим разговорима на спортске теме, је Лука Дончић. Наравно, и Игор Кокошков има своје мишљење:
- До јуче смо причали о Луки као о играчу који долази, данас о њему говоримо као о једном од најбољих играча НБА лиге. Кошарка коју он са својих 20 година игра ставља га у позицију једног од најдоминантнијих играча данашњице, а посебно је фасцинантна брзина у којој се све то одиграло. Више нема смисла причати о његовом потенцијалу, Лука је такав наратив прерастао. Његова игра очарава. Једнако је опасан по кош противника као што на фантастичан начин разиграва екипу и сваког свог саиграча чини бољим него што можда објективно јесте. Лука је данас можда и најсвестранији играч на свету.


- Мислим да треба увек играти по правилима. ФИБА је поставила нека правила, она су закон, а законе треба поштовати. Постоји ли могућност да натурализовани странац може да игра за репрезентацију, онда не видим у чему је проблем ако заигра. Мислим да око тог питања постоје двоструки стандарди. У случају да јавност није чула за неког странца, онда ће сигурно рећи не, али хипотетички, да Леброн Џејмс или Кевин Дурент изразе жељу да заиграју за неку репрезентацију, уверен сам да би сви итекако били за. Слажем се да такав играч мора да донесе квалитет више, да буде бољи од онога што ми имамо, а ако је тако, онда не видим зашто би био проблем. У Србији смо имали такав случај. За женску репрезентацију је играла Данијел Пејџ. Ту су такође двоструки стандарди. Ако је Савез рекао "не" за странце, онда би то требало да важиподједнако за све, и за мушку и за женску репрезентацију. Понављам, правило је такво какво је и као тренер, ја сам за то да се оно искористи за добробит репрезентације. Ако неке много јаче и богатије нације од нас посежу за странцима, зашто не бисмо то направили и ми? Наравно, ако је такав играч заиста појачање.


Хрватског новинара је занимало мишљење Кокошкова зашто Хрватска нема квалитетног плејмејкера, деценијама већ?


- Без правог и стручног рада, с обзиром на величину тржишта, а при томе мислим на Балкан, ми не можемо бити конкурентни руском, шпанском, француском или америчком тржишту. Та су тржишта економски много јача од нас и то морамо дасхватимо. Оно што ми морамо да урадимо је да створимоодређене регулативе и повезати се с ФИБА што се тиче процеса производње играча. Хрватска је у 80-има била центар европске клупске кошарке, а данас нема ни један клуб у европским такмичењима. Мислим да је то довољан знак. Да би Хрватска, а и све остале земље у региону, могле конкурисати богатијим силама, морају да почну много више да улажу у рад с младима и у производњу играча. Талената ће на овим просторима увек бити, али штета је да се такви играчи не препознају или да одаберу неки други спорт јер их кошарка не занима. Треба радити на популаризацији кошарке, стимулисати мале клубове, мале центре кошарке, улагати у едукацију тренера и струке. То је једини начин како можемо да се вратимона позиције које су нам некада припадале - рекао је Кокошков.


Кокошков је одличан саговорник. Отворен је, искрен, без задњих намера и држи се спорта, без дозволе да га уплету у друге друштвене сфере. На питање да ли би сео на клупу Хрватске нормално је одговорио са: Зашто да не?


- У каријери сам водио репрезентацију Грузије и Словеније. Ја сам занатлија, дакле, човек који се бави тереном. Мој живот и мој посао је кошарка, не политика. Да је постајао некакав контакт, зашто не, сигурно бих размотрио и такву могућност. Немам предрасуда, нисам аполитичан, али политика никад није била пресудан фактор у мом животу, нити је контролисала пословне одлуке које сам доносио.