Монтевидео 90 година: Загреб на брзину скупљао гласове (2)

Владимир Станковић

недеља, 05. 07. 2020. у 08:50

Монтевидео 90 година: Загреб на брзину скупљао гласове (2)

Благоје Моша Марјановић и др Милутин Ивковић Милутинац

Пред Скупштину 1930. за два месеца број клубова са 75 порастао на чак 228

У БЕОГРАДУ су почетком 1930. биле у току припреме за Конференцију свих седам фудбалских подсавеза, заказану за 16. фебруар. Иако није било на дневном реду, питање пресељења седишта Савеза доминирало је радом Конференције. Готово сви представници подсавеза, осим Загребачког, били су за пресељење. Председник Београдског подсавеза др Света Живковић информисао је о недавној посети потпредседника ФИФА Мора Фишера Београду и о начелном ставу београдских функционера да у Монтевидео треба ићи ако се потврде добри услови које је Фишер обећао.

По повратку са Конференције у Београду загребачки делегати су изразили незадовољство "јер су сви њихови предлози одбијени". "Политика" је 19. фебруара објавила да "из поузданих извора" сазнаје да је у Загребу за кратко време регистровано чак 38 нових клубова, углавном у околним селима, како би се за предстојећи наставак Скупштине обезбедила већина при гласању.

У међувремену, Жил Риме је добио још неколико удараца: учешће на првом светском првенству отказали су његова Француска, затим Шпанија, Белгија и Шведска. Италија, Мађарска, Чехословачка и Холандија биле су још у дилеми. Осим Жила Римеа, разочарани и љути били су домаћини Уругвајци, посебно на Холанђане којима су на Олимпијади у Амстердаму 1928. својом атрактивном игром пунили стадион и омогућили велику зараду. Вести које су стизале из Европе нису ишле у прилог струји која се у Београду залагала за пут у Монтевидео, али тих дана постајале су прече теме...

Из Загреба су стално стизале весто о регистрацији нових клубова што је "Политику" навело да 8. марта објави ироничан коментар у коме је констатовано:

"За 10 година ЗНП је успео да сакупи једва 75 клубова, а за последња три месеца 126! И у стању су, не поцрвеневши, да уверавају свет о правилном развоју загребачког спорта".

Београдски функционери пратили су развој ситуације у Загребу и нису седели скрштених руку. Преко својих веза сазнали су да већина "нових" клубова постоји само на папиру.

Дан пред скупштину у Загребу под насловом "Загребачки волшебници" објављен је следећи коментар:

"ЈНС је објавио списак старих и нових клубова Загребачког подсавеза, нових је не 126 како се писало већ 155! ЗНП је на дан Скупштине 24. новембра прошле године имао 73 клуба а уочи ове 16. марта 1930. чак 228! Јасно је да клубови постоје само на папиру, да нису испунили формалности нити одиграли прописан број утакмица... У селима око Загреба има више клубова него у Сплиту или Љубљани. Скупштина не сме да призна те клубове."

Управа ЈНС је, у страху од могућих нереда као у новембру претходне године, за скупштину 16. марта затражила акредитацију делегата и "спортских известитеља" уз изричиту напомену да никоме без легитимације неће бити дозвољен улаз у салу Градске већнице.

МИЛУТИНАЦ

ЗА меч са репрезентацијом Загреба 16. марта одређен је тим у коме, после дуго времена, није било Милутина Ивковића Милутинца. Његов сукоб са управом СК Југославије дуго је тињао, а кулминирао је тих мартовских дана. Милутинац је све чешће изостајао из тима и штампа је већ најављивала његов прелазак у други клуб.

Најчешће се спомињао БСК, али они који су познавали Милутинца, човека чврстих принципа, који је био на завршној години студија медицине, знали су да никада не би прешао у редове љутог ривала. Тако је и било, Милутинац је на опште изненађење изабрао Соко, клуб који је био дубоко у сенци БСК и Југосавије, али њему је било важно да игра.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације