Горан Стевановић, бивши сарадник Илије Петковића, после смрти легенде: Отишао човек са вечним осмехом

Н. ИЉУКИЋ

уторак, 30. 06. 2020. у 21:07

Горан Стевановић, бивши сарадник Илије Петковића, после смрти легенде: Отишао човек са вечним осмехом

САРАДНИЦИ Илија Петковић и Горан Стевановић на припремама за СП 2006. Фото М. Вукадиновић

Ретко се такви рађају, а ја сам срећан јер сам га познавао и пуне три године радио са њим у репрезентацији Србије и Црне Горе - прича некадашњи помоћник у репрезентацији Србије и Црне Горе
ИЗНЕНАДНА смрт Илије Петковића завила је још једном фудбалску Србију у црно. Није прошло ни пола 2020. године, а већ је у њој скоро све за заборав...

Некадашњи сарадник и помоћник селектора репрезентације Србије и Црне Горе 53-годишњи Горан Стевановић присетио се, за "Новости", дана проведених са човеком са којим је делио фудбалско добро и зло.

- Још не могу да се опоравим од шока после вести да је Илија Петковић преминуо. Два дана нисам могао да дођем себи, много је тужно ово што се догодило. Заувек нас је напустио човек са вечитим осмехом. Ретко се такви рађају, а ја сам срећан јер сам га познавао и пуне три године радио са њим у репрезентацији Србије и Црне Горе - прича Стевановић.

Некадашњи ас Партизана, који се од 1983. до 1991. године прославио у црно-белом дресу, добио је 2003. године позив који се не одбија.

- Петко је постао селектор Србије и Црне Горе, а мене је изабрао за помоћника. Сећам се нашег првог разговора... Пита ме: "Плави, јеси ли ти играо ону утакмицу последњег кола првенства Југославије 1982. године када је Партизан добио ОФК Београд 2:1, послао га у Другу лигу, а у елити остао Осијек? Да знаш, ако си играо, ништа нема од наше сарадње." Пошто је чуо да нисам играо, разговор је могао да се настави - сећа се Стевановић једне од многобројних анегдота са Петковићем.

Незаборавне су квалификације за Светско првенство у Немачкој 2006. године у којима су "плави" били више него убедљиви. Такмичење у групи са Шпанијом, Белгијом и Босном и Херцеговином завршили су без пораза, уз гол-разлику 16:1.

- И данас сви причају како је чувено десно крило, нападач по рођењу и опредељењу, могао да има онакву одбрану у квалификацијама за Мундијал 2006. године. А, ми смо тада у одбрани имали Драгутиновића, Видића, Крстајића и Гавранчића. Када их, онако кршне и развијене, само на загревању видите, било је јасно да је та одбрана уливала страх и трепет. Сећам се ремија који смо са Шпанијом одиграли у Мадриду. Домаћин је нападао преко крила са Хоакином и Висентеом. Како приме лопту, Петко само јаукне, додирне ме или удари по колену. Препричавали смо то касније кроз осмехе - додаје Стебановић.

Од Петковића је могло свашта да се научи.

- Био је тренер који је фудбал видео и разумео веома једноставно и веома добро. На исти такав начин је знање преносио и играчима на терену и својим сарадницима. Ван терена је био исти такав. Директан у комуникацији, али увек ведар, насмејан, искрен и спреман да помогне свима. Мислим да ће шира фудбалска јавност у Србији тек сада да види какав нас је човек напустио - каже Стевановић.

Подсећа некадашњи Петковићев сарадник и помоћник на клупи репрезентације колико је легендарни ас био свестан окружења у којем је радио.

- Када смо онако убедљиво завршили квалификације за Мундијал у Немачкој, када смо схватили да смо направили нешто у шта је мало ко веровао, седели смо једно вече и само ми је рекао: "Време је да ми идемо одавде, да напустимо клупу..." Ја му кажем: "Како, Петко, да сада идемо када смо изборили пласман на Мундијал?" Он ме погледа и каже: "Па, знаш ли да смо до сада имали хиљаду непријатеља? Е, сада их имамо милион!" Схватио сам врло брзо колико је био у праву - наглашава Стевановић.

И Петко је био у праву! Такви смо ми (или део нас)... Потрошићемо обичног човека или легенду за трептај ока.

ДОБИЈАО САМ ОЧИНСКЕ САВЕТЕ
СЕЋА се Горан Стевановић једног од сусрета и савета Илије Петковића:

- Био сам већ тренер Партизана 2009. године и замолим Петка да дође на један тренинг-меч и погледа играча који је био код нас на проби. Питам га, какав је, а Петко ме онако очински погледа и каже: "Па знаш, овај ти је као срна кад се осрни, па не може два дана на ноге."