Животна драма бившег фудбалера Црвене звезде. Владан Лукић је доживео инфаркт и био је мртва два минута, пише "Курир".


- Имао сам инфаркт. Хвала Богу да је све прошло како треба. Уградили су ми стент, налази су добри, тако да сам пуштен на кућно лечење. Најважније је да је глава на раменима - рекао је Лукић за тај лист.


Открио је да се све догодило после малог фудбала који је играо у балону са пријатељима. Тада је осетио да нешто није у реду.


- Играо сам фудбал у балону са својим друштвом, са старом екипом с којом то радим годинама. Сели смо да се освежимо после утакмице, што радимо и сваки пут. Провели смо сигурно сат времена у пријатном разговору. Одједном сам осетио да почињем чудно да се осећам и како ми се гаси слика. Није ми било свеједно када сам дошао свести - препричао је Лукић.


Лукић је фудбалом почео да се бави са десет година и био је један од најталентованијих играча у омладинској школи Црвене звезде.За први тим црвено-белихдебитовао је са седамнаест година, 10. маја 1987. против Слободе у Тузли, у победи Звезда од 2:1. Тада је ушао у игру уместо Боре Цветковића,касније његовог великог пријатеља.

Уз Лукићево име стоји бројка од 96 званичних утакмица, у првенству (76), националном Купу и европским куповима, и - 41 погодак. И богата колекција трофеја освојена, практично, на почетку каријере: четири титуле првака државе, два трофеја Купа и највреднији – пехар Купа шампиона.

Његову каријеру обележио је велики пех када је имао 21 годину. Доживео је тежак прелом ноге 13. новембра на бечком „Пратеру" , у квалификацијама за„ЕУРО 92“, на утакмици између Аустрије и Југославије и то у тренутку када су плави водили са 2:0.Вратио се на терен непуних годину дана касније, да би на крају јесени 1992. године отишао са „Маракане". Био је 1993. кратко у мадридском Атлетику, после тога отишао је у Војводину, играо је потом у ОФК Београду, Марбељи, затим у Сиону и француском Мецукоји је напустио због НАТО бомбардовања. Фудбалску каријеру завршио је 2000. у грчком Панилијакосу.

Владан Лукић је 26. маја 2009. године постао преседник Црвене звезде у тренуцима када је клуб пролазио кроз тешку финснсијску кризу. Са ове функције отишао је у новембру 2012.