Он је међу првим играчима са ових наших крајева који су сазнали како је бити европски шампион, славити у финалу и подићи пехар о коме сањају сви који фудбал играју. Миодраг Белодедић је прву евро титулу освојио са румунском Стеауом 1986. године, па је у Црвену звезду две три сезоне касније стигао као искусан играч, а већ 1991. поново стигао до врха Европе – овог пута са београдским клубом. 

"Није ми се допао политички режим у Румунији, па сам одлучио да одем у Југославију и тамо сам нашао још једну љубав - Црвену звезду. То је било као савршена „прича“. Све сам освојио са Стеауом и све сам поново освојио у Београд", сећа се Миодраг Белодедић који је после градио каријеру у Валенсији, Виљареалу и Ваљадолиду.

Црвена звезда је пут до финала прешла преко Грасхопера (5:2), Ренџерса (4:1), Динамо Дрездена (6:0) и Бајерна (3:4).

"Пут је био јако тежак, али Црвена звезда је имала невероватан тим. Био је састављен од млађих играча и играо је боље од Стеауе. Напад је био импресиван. Од средине терена имали смо сјајне играче. Постигли смо много голова“, напомиње тада већ искусни играч, а данас преноси шпанска "Марка".

У финалу, против Олимпика из Марсеља, у дресу Црвене звезде Белодедићу се поновила утакмица из 1986. године када је у дресу Стеауе играо финале против Барселоне 0:0 и освојио пехар после пенала.

"Нисмо у финалу имали добру игру. Марсељ је био одлична екипа и играли су боље. Пенали су решили победника (5:3). Сећам се колико ми је много ствари прошло кроз главу док сам ишао према белој тачки. Скоро су ме пореметиле, али постигао сам гол“.

Та екипа Црвене звезде је очарала Европу чак тако да су четворица њених играча завршила међу Топ 10 фудбалера: Дарко Панчев, Дејан Савићевић, Роберт Просинечки и сам Белодедић

"Тада је било сјајних одбрамбених играча и јака конкуренција. Био сам у тој групи где Бареси, Бланк... Звезда је имала још сјајних играча који су владали тереном. Југовић је играо у одбрани, а Михајловић са леве стране и био најбољи извођач слободних удараца свих времена. Савићевић је имао невероватне индивидуалне квалитете. Понекад је дриблао успешно цео противнички тим. Панчев је, са друге стране, био краљ у казненом простору. Давао је много голова, посебно главом", сећа се Белодедић.

Просинечки у овој причи заслужује посебно поглавље.

„У Црвеној звезди су све лопте ишле преко њега. Роберт је био звезда која је креирала игру. У Мадриду је, с друге стране, морао игра на другој позицији, ближе одбрани. Била је то друга прича", завршио је Белодедић своја сећања.