СПАКОВАЛИ су пршуту, чварке, ракију... Лав своју чувену корпу са семенкама и осталим занимацијама, експедиција од педесетак Ужичана кренула је средином новембра 1996. у Букурешт да навија за - Шпанце! Ништа чудно, јер их је Радомир Антић позвао да буду његови гости на мечу Лиге шампиона Стеауа - Атлетико Мадрид (1:1).

Антићева смрт вратила је ових дана у град крај Ђетиње и подсећања на незаборавно путовање, причу о великодушности легендарног тренера и доброг човека. "Новости" су стигле до двојице тада момака од 20 и кусур година, Драгомира Цуле Ковачевића и Владимира Шарчевића, деце блиских Антићевих пријатеља, који су се нашли на списку путника за Румунију. Догађај који памте до детаља и после мало мање од 24 године.

- Била је Радомирова жеља да своје Ужичане почасти, да их награди, да им се захвали за подршку коју су му у каријери давали. Био је у то време већ увелико тренер у Шпанији, једна сезона у Атлетику била му је довољна за дуплу круну. Били су то дани његове велике славе, али није нимало проредио контакт са пријатељима из младости - прича Ковачевић и даје увод у причу о дводневном путовању.

МАДРИД СЕ КЛАЊАО АНТИЋУ- Били смо комшије са Антићима, ја рођен 1. маја њихов Душан 14. Господина као Радомира никада у животу нисам срео. Када сам био са њим по Мадриду видео сам са колико емоција му људи прилазе, да су могли црвени тепих би простирали пред њега. Био је човек пун стрпљења, умео је са људима, имао времена за свакога, умео да саслуша и знао да посаветује - испричао је Драгомир Ковачевић.
Аутобус са 52 путника и двојицом возача кренуо је, у поподневним часовима, из Ужица за Букурешт. Путовало се целу ноћ. Било је и промашаја, лутања по румунском мраку јер је у то време улична светлост била прилична реткост...

- У аутобусу нас је било свих генерација. Рођака, пријатеља, деце пријатеља, комшија, свих људи Радомиру прираслих срцу. Са нама је био и Лав Шуљага, продавац семенки у Ужицу. Чика Раде га је много волео. Он је понео и робу са собом. Продавао је нама у аутобусу уз повике: Купите што пре, кад пређемо границу цена расте и моћи ће само за девизе. "Ваљао" их је и испред стадиона Стеауе. Понео се и мезетлук, али и ракија, јер знали су ови старији да нас дуг пут чека. Омашили смо и пут за 200 километара, па смо се враћали. Баш је потрајало - сећају се Цула и Шарац, док један другог допуњавају у причи.

Када су стигли у Букурешт било је јутро. "Навијачи" из Ужица стигли су право у хотел са пет звездица где је био смештен тим Атлетика, са председником клуба Хесусом Хилом. Шпанци који нису знали за "акцију" били су у шоку.

Рашкин у оделу, Цула са качкетом, Шоле у прслуку, Мире са шалом ...

- У хотелу су нас дочекали Радомир и његов син Душан, као почасне госте. Свако од нас је добио званичну црвену јакну, познату спитфајерку, Атлетико Мадрида. Одмах је свако обукао своју и био у њој цео дан у Букурешту. Ово је био поклон од Антића за цео живот. Када смо се вратили кући сви су је, с поносом, годинама носили по Ужицу. Верујте ми, прошле зиме сам видео човека у тој јакни - откривају чари путовања наши саговорници и истичу да после Букурешта нису обукли "фајерку" и да је данас имају, нову новцијату, као успомену.

Разлгедница Владимиру од Радомира 

ЗБОГ АНТАРЕ ПОПУСТ У ВОЈСЦИ- У војсци у Београду довијао сам се да будем слободан, суботом увече, како бих гледао утакмице Атлетика. И сви су то знали. Када ми је, једног дана, стигла пошта из иностранства, две разгледнице из Атлетика, једна са потписима свих играча, друга од Радомира лично, командири су ми давали сваку суботу вече слободно. Ето шта је чика Раде представљао у овој земљи - поделио је Владимир са нама једно сећање на Антића.

Поклон је био само први у низу изненађења са Антићеве стране.

- Био је Радомир велики човек, био је искрено пресрећан што нас види. На његов позив сишли су сви играчи да се сретну са нама. Замислите нашу срећу. Наравно да смо се сви сликали са њима и те фотографије живе и дан-данас... Биле су то истинске звезде, Пантић, Кико, Каминеро, Симеоне, Бејбл, Еснајдер... Толико су поштовали тренера Антића да ниједном од њих није било тешко да својих слободних сат времена потроши на нас. Осетило се њихово право уважавање Мистера.

Сетио се Цула још једног догађаја, када се у холу хотела појавио чувени председник Атлетика Хесус Хил:

- Његово и Антићево уважавање било је обострано. Када је Хил дошао да се поздрави, најстарији међу нама, бивши фудбалер ФК Слобода, господин Рашкин, одржао је здравицу. Озбиљно се спремио за тај тренутак, чак се пресвукао у белу кошуљу, црно одело и лептир-машну, које је понео из Ужица за ову прилику. Говорио је на српском, хвалио Антића, клуб, па и Хила... Душко је преводио на шпански. Снимали су нас Шпанци, ишло је све и директно на неколико њихових телевизија. Они тако нешто никад нису доживели.

Остали су Ужичани у луксузном хотелу и када је Антић повукао екипу. Чак се и запило, па и запевало: "Златиборе питај Тару..." На утакмицу су пошли као тим.

- Трибине нису биле пуне. Ми смо били на страни са Атлетиковим навијачима који су дошли са екипом, чартером из Мадрида. Било нам је занимљиво што је ту био и Лоло, чувени навијач "јорганџија" и његов бубањ - прича Драгомир, док Владимир открива детаљ са Лолом. - Ужичани, они крупнији, тражили су Лола да им да да ударају у бубањ. Лупали су свом снагом, али га нису пробушили, а Шпанац је био одушевљен како тако снажни ударци добро звуче и далеко се чују.

Владимир Шарчевић са Лолом, навијачем Атлетико Мадрида 

Утакмица је завршена нерешено 1:1. Први је мрежу затресао Милинко Пантић, те сезоне најбољи стрелац Лиге шампиона. Цула и Шарац потврђују да су "подивљали" на трибини. Крајем првог полувремена Стеауа је изједначила и то је био коначан резултат.

ДУЊА ЗА ДУЊУ

Радомир Антић је обожавао децу. Таквог га као дете памти Владимир Шарчевић, а и његова кћерка Дуња (10).
- Прошлог лета је, на Златибору, рекао мојој кћерки да ће због ње у дворишту да засади дуњу. Нисмо нашли садницу тих дана, али ме је Радомир из Мадрида обавестио да је дуња посађена и да ћемо је видети у лето. Нажалост, чика Раде неће видети како дуња и Дуња расту, али ми ћемо увек мислити на њега и бити поносни што смо га познавали - открио је Шарац.