Нико га није познавао као његови Ужичани: Свет је данас праведан кад испољава емоције док се опрашта од Радомира Антића (ВИДЕО/ФОТО)

И. Јаковљевић

среда, 08. 04. 2020. у 08:56

Нико га није познавао као његови Ужичани: Свет је данас праведан кад испољава емоције док се опрашта од Радомира Антића (ВИДЕО/ФОТО)

Радомир Антић фото: ЕПА

Раде данас седи са шпанским краљем, а за седам дана у Јаловој гори са истим интересовањем разговара са локалним сељаком. Био је људска громада, каже Немања Нешић
Био је фудбалски радник: играч, тренер и селектор. Визионар, интелектуалац и господин. Начитан, образован и васпитан. Волео је живот и људи, био је човек. Прави чаршијски калдрмаш, што ће вам с поносно рећи сваки Ужичанин. Све ово је био Радомир Антић, чија смрт после краће болести, обузима тугом свакога ко га је познавао, волео, ценио и поштовао.

А ко ће га више волети, ценити и поштовати од његових Ера? И баш зато смо разговарали са једним од њих. Немања Нешић је потпредседник ФК Слобода, клуба коме је из љубави поново удахнут живот, и помоћник градоначелника Ужица, припадник оне генерације којој Радомир Антић може да буде отац, али пасионирани заљубљеник и познавалац Антовог лика и дела.

„Живот и свет Радомира Антића су били другачији. Он је био другачији. Њему су људи били важни, пријатељи су му били најважнији. Волео их је и ценио. И они су волели и ценили њега. Колико год да је напредовао у животу никада није мењао људе око себе. Никада није било човека који је доспео тако високо, а да је остао доступан обичном човеку. Он је био људска громада. И свет је данас праведан кад испољава емоције док се опрашта од њега. Видимо како људи реагују и то је најбољи показатељ каква је личност био Радомир Антић. Причамо о непоновљивом човеку“, говорио је у даху Немања Нешић, а да му ни питање није постављено.

Тема фудбала се прва намеће. И кад мислимо да је све речено Нешић открива свету мање познате детаље.

„За Антића је фудбал био друштвена делатност, више од игре на два гола. Све то је доказао кроз каријеру. Па чак и када је дошао да буде селектор Србије могли смо да видимо да је могуће да се нешто ново, другачије примени у нашем фудбалу. Шта за њега значи фудбал показао је и нама у Ужицу. Неодвојиви део његове личности и идентитета је ФК Слобода. Он је ту поникао и остао везан за њега до краја. Помагао нам је, долазио да гледа тренинге, саветовао ... Замислите он данас спрема Ћавија у Шпанији, а кроз 10 дана дође, у тренерци, на тренинг ФК Слобода са истом посвећеношћу. Заувек ћемо остати поносни на њега“.

Волео је Антић свет, а њега су волели широм света од Шпаније и Енглеске, преко Турске, па све до Кине... Али највише је волео и био вољен у свом Ужицу, на Златибору, у Јеловој гори ...

„Радомир је био аутентични симбол ужичке калдрме, најдражи гост у Градској кафани, омиљен и поштован где год да је дошао. Волео је да попије клековачу, на Златибору да седне у „Златни бор“, у Ужицу у „Градску кафану“. Није му било тешко да учествује на „Боемској вечери“ ... Био је истински репрезент ужичке чаршије и увек је желео да буде део народа. Тај човек је имао времена за свакога и свака његова реченица у обраћању је имала смисао. Он је у себи спојио интелектуалну, емоционалну и народну величину. Радомир данас седи са шпанским краљем, а за седам дана у Јаловој гори са истим интересовањем разговара о боровницама са локалним сељаком“, открива нам Нешић и додаје да су у Ужицу од младости Антића звали Анта и Раде.

Радомир Антић испред свог мурала на градском тргу у Ужицу, код Градске кафане фото: Приватна архива

Радомир Антић је 2017. године добио повељу града Ужица.

„То је највеће признање које наш град некоме може да да. Уручивање је увек у октобру и он је из Мадрида дошао на сам дан, иако се месец дана пре тога са Златибора вратио у Шпанију. Није му било тешко и нашао је времена. Тада је рекао испред Градске куће: Одавде смо сви кренули. Толико је био цењен у свету, а све време је потенцирао на месту одакле је дошао у тај свет. Он се истински најлепше осећао у свом граду, а Ужице му је узвратило истинском љубављу. Одласком Радомира Антића остаје празнина код свакога од нас, много тога неће бити исто, а највише ће недостајати Радетов дух“, закључио је на крају разговора Нешић.




АУТОБУС ЗА БУКУРЕШТ
Према Нешићевим речима догађаја са Радомиром Антићем је било небројано, а један, који се и дан данас препричава у Ужицу датира од средине деведесетих година.
„Атлетико Мадрид је играо против Стеауе у Купу шампиона. Раде је платио аутобус да би људи из Ужица дошли на утакмицу. Радости није било краја ... Занимљивије од тога је да ни сањали нису шта их тамо чека. Сви су се вратили у тренеркама, мајицама и дресовима Ателтико Мадрида. Био је то поклон од Антића који их је чекао у Букурешту. Сви су по повратку у Ужице дуго носили те ствари као да су били манекени Атлетико Мадрида“.

Коментари (4)

Zasluge

08.04.2020. 09:39

Imala je i ima Srbija ,bogatstvo velikih evropskih i svetskih legendi ,fudbalskih trenera i treba biti u svemu umeren.

Miloš

08.04.2020. 10:41

Živa istina. Sreli smo ga na beogradskom aerodromu u martu 2010 pred mondijal, grupa mojih kolega, moj brat sa sinom i ja. Na molbu da napravimo zajedničku fotografiju je vrlo srdačno izašao u susret. Uzeo je bratovog trogodišnjeg sina u ruke i igrao se sa njim. Tepao mu je svo vreme. Neponovljiva sportska i javna ličnost Srbije, veliki ambasador naše zemlje. Izuzetno teško doživljavam njegov odlazak...

Uzicanka

08.04.2020. 10:58

Mogli ste naci boljeg sagovornika od Nesica! Iz Rumunije su se svi vratili sa jaknama Atletico Madrida, ne majicama i dresovima..... Antara, veliki covek! Ljudina!!! Neka mu je laka crna zemlja. Saucesce porodici.

vasa

08.04.2020. 12:37

Divne reci koje jos jednom govore o jednom velikom coveku o nasem Radetu ili antari kako smo ga zvali .Odlika svih veliki I dobri ljudi da budu jednostavni I prirodni.Vecno ce ostati da zivi jer je za zivota postao legenda ne samo grada Uzica nego I svih nas.Poslednji pozdrav I jedno veliko hvala za sve sto si uradio za nas Srbe ,Spance I ceo svet.Pocivaj u miru medju andjelima jer si I ti bio andjeo I dusa od coveka.